Навршило се четири године од паљења куће и покушаја убиства Милана Јовановића који је у тренутку напада имао 68 година. Сада има 72. А сутра се наставља нова рунда првостепеног суђења после одлуке Апелационог суда да због административне грешке претходног судије понови суђење (прво и друго оптужени кажњени су на по четири године затвора).
Хоћу да верујем да ће овај новинарски ветеран доживети правду коју заслужује упркос опструкцијама бранилаца и осумњичених. Ко сумња у моје речи, нека дође на суђење да види како то изгледа на првом следећем рочишту. (Тамо ће срести и Жељка Маторчевића, главног и одговорног уредника Жиг инфо сајта на којем сарађује и Милан, који је месец дана пре паљења куће тешко пребијен, а да до данас не знамо ко је то и због чега урадио иако Жељко зна.)
Исту ту правду очекујемо од Апелационог суда скоро четврт века након убиства Славка Ћурувије. Надамо се да Тужилаштво за организовани криминал преузети истрагу за убиство Милана Пантића. Правду чекамо као логичан, осуђујући исход судских процеса широм Србије због претњи и напада на новинаре и медијске раднике. Пратећи њихове скорашње исходе, наводимо случај из Зајечара где је, и поред брзе првостепене осуде, Виши суд укинуо пресуду за претње смрћу новинару Данаса и процес вратио на почетак. Други пример је да је Више јавно тужилаштво у Београду закључило споразум о признању кривичног дела угрожавање сигурности због претњи упућених главној и одговорној уредници портала ИН Медија Верици Маринчић по основу ког је изречена казна затвора у трајању од годину дана, која неће бити извршена уколико окривљени у наредне три године не учини ново кривично дело.
Увек истичем да брза реакција и санкционисање насиља и претњи према колегиницама и колегама у локалу има посебан значај. Пример из Врања говори довољно сам за себе. Велико је питање какав би био исход да се нисмо током лета у тој мери солидарно ангажовали и заједно доказали да оно што радимо има смисла. Верујем да је досадашњи исход суђења у Врању охрабрио многе у локалним медијима да не прећуткују нападе и претње. Исто тако, мислим да све више сазрева свест да нам је неопходна измена и допуна Кривичног законика како бисмо олакшали посао тужилаштву и правосуђу. Верујем да ће и статистика Републичког јавног тужилаштва након тога боље изгледати.
Осуду некажњивости злочина над новинарима треба држати високо на листи приоритета. Лепо је да се на глобалном нивоу 2. новембра обележава Међународни дан борбе против некажњивости. Тај датум дође и прође а нама остаје да наредних 364 дана апелујемо, да се боримо, излажемо опасности и да се нервирамо у судницама што правда делује недостижно. Зато су нам током целе године потребне инцијативе попут оне Европске федерације новинара или Репортера без граница која је окупила тужиоце који воде неке од најпознатијих случајева убистава и напада на новинаре у Бразилу, Мексику, Гамбији, Демократској Републици Конго, Конго–Бразавилу, Уједињеном Краљевству, Словачкој и Србији. Потписник апела „забринутих због упорног некажњавања починилаца кривичних дела и насиља над новинарима” са наших простора је тужилац Предраг Миловановић, који се истакао у процесу против осумњичених за напад на Милана Јовановића.
Зато и ову прилику користим да подсетим да је неопходно да се владина Радна група за безбедност и заштиту новинара што пре званично сретне са новим министром информисања и телекомуникација Михаилом Јовановићем, да се упознамо и почнемо дијалог шта и како даље радити током његовог мандата.
То је логичан корак ако Влада и ресорно министарство конкретним потезима желе да истакну да недопустива, неодржива, неоправдана, недостојна и непристојна некажњивости злочина над новинарима.
Веран Матић
