Можемо отићи било где, и било када. Можемо прећи седам мора, седам гора, седам језера, и отићи на крај света, али где год се нашли и снашли, бежећи од својих проблема и недовршеног посла, они ће нас пратити.
На први поглед бићемо срећни и задовољни, али кад ноћ падне и крене се у лагани сан, уместо опуштајућих удаха и издаха који нас уводе у сан, у грудима тамо далеко јавиће нам се неки притисак и мучнина. Сећања сама по себи навиру у виду флешбекова. Оно због чега сте отишли Вас прати и прогања у виду ноћних мора. Мислили сте када одете да ће те заборавити све. Поноћ пролази, а вама сан не наилази. Мисли Вам лутају.
У соби седите сами са собом, уз запаљену цигарету у дубокој ноћи. Размишљате. Притисак Вам расте. Онда помислите да полако лудите. Станете и запитате се шта се то дешава са Вама. Зашто сада размишљате о ономе због чега сте отишли??!!! Зашто? Зар то није остало тамо?!
Како је све то стигло овде? Зашто те ствари прате и прогањају?! Јутро полако али сигурно свиће. Одлазите до купатила. Умивате крваве очи и подочњаке настале од хроничног неспавања. Док бришете пешкиром мокро лице, поглед Вам је у огледалу изнад лавабоа. Огледате се у њему. Гледате своје лице, и видите да нисте више, онај исти човек који сте некад били. Сами себе не можете препознати. Лик подсећа на Вас још по неким цртама, које су остале од оног некада човека кога сте познавали.
И тако дан за даном, ноћ за ноћ. Имате све, а немате себе самога. Дани, месеци пролазе, а вас и даље прогањају ваши недовршени послови које сте оставили за собом. Ноћ поново долази, али сан на очи све ређе долази и кад Вас превари тај исти сан кратко траје 3-4 сата, након чега опет сте будни и све испочетка долази. Време је стало, иако се људима око Вас чини, да ваше време иде испред времена, оно је за Вас стало, јер ма где били и где се налазили, ваш сат се није померио.
Гледате у даљину. Поглед одлази и преко зенита. Замишљени тако док седите у једном положају, махинално померате главу ка стаклу од прозора у коме видите опет самога себе. Гледате, ћутите и пушите цигарету у друштву сами са собом. Одговора нема колико год сами себи постављали питања.
Све вам је јасно, а опет и ништа вам није јасно. А онда одједном док гледате себе, схватите да где год да одете, од себе самога не можете отићи и побећи. Посао и обавезе које сте незавршене оставили за собом, морате пре или касније завршити и довршити да би опет сами себе вратили на стари добри колосек у коме сте се најбоље кретали, понашали и најбоље брзине постизали. Ви морате бити Ви. Морате бити оно што сте по природи, генима и менталитету. Не можете, ма колико то желели, бити оно што заправо никада нисте били, нити ће те икада бити.
Глума није Ваша професија нити јача страна, нити свера вашег животног интересовања. Снагу за даље можете наћи само у себи самом. Када Вам се батерије напуне, када устанете и када се исправите и главу подигните и када заиста схвавите ко сте заправо Ви, тек онда можете се вратити и кренути да решавате све оно, што Вас је и на крају света пратило и мучило.
Послесњи Урбани Самурај
Владимир Speedy Савић
Дипл.тренер борилачких спортова и вештина.
