Данима у нашу редакцију стижу информације о отпуштању радника у комуналним предузећима у Гроцкој. Према информацијама, веома поузданим, два до три радника дневно ће у наредним данима добијати отказе.
И то се све остварује, за сада. Размишљајући данима шта да се ради поводом тих информација, одлучих, као гл. и одговорни уредник да урадимо апсолутно ништа, бар што се тиче истраживачких чланака. А зашто? Па разлог је једноставан, написаћу свој став, али не као новинар већ као један од синдикалних вођа у једном другом предузећу. Зашто ћу тако урадити, скапираћете, можда, на крају.
Елем, у информацијама које се достављају редакцији потврђује се и вест да у отказима лично учествује и председник синдиката комуналаца у Гроцкој. Мене то и не чуди, јер већина синдикалних вођа је само продужена рука „газда“ или директора у фирми. Међутим, ако се вратимо на мање од три године уназад, питам ја вас ко је бирао тог синдикалног вођу? Сви знате да сте га ви изабрали, а да сте изистинског борца за правду зајебали. Добро, знам, казаће сви да су били приморани, јер је наводно Сима вршио притисак на вас.. Ок, све је у реду. Урадили сте тако. Али, шта сте ви добили са таквим потезом?
Добили сте само понижење и ништа више. И та понижења се настављају из дана у дан све већом мером. А, сетите се, обећавали су вам куле и градове… И тако у тим обећањима, ви сте све више наседали на њих. Ок, знам, имате гладне желуце, децу, жену, кредите.. Дугови за струју, воду, све вам се скупило… Али да ли вам је то полтронство и то понижавање допринело да боље живите, изађете из дугова, или вашој деци дало неки спокој?
И уместо што сте трпели и ћутали, у нади да ће то све донети вечни мир, ви сте уствари само засрали ствари. И то не само вама, већ заправо вашој деци, унучићима. Јер деца уче од вас. А шта сте их ви научили? Да ћуте, трпе и да их на будућим пословима газе, јер макар имате посао, а за плату ко пита. Тако учите ваша млада покољења? Заиста сам, благо речено, згранут. Па бре, кроз више вековну историју, Срби то ни Турцима нису дозволили…
И тако сте мислили да ћете неким потезима изаћи из проблема, а ви сте уствари усрали ваше животе и животе ваших будућих генерација, јер самим овим чином ви сте осиромашили ову земљу Србију. Оно што је још најжалосније, опет ћете за исте гласати! Гласаћете јер сте се као мишеви завукли у своје рупе и кријете се од тих неких мачака, који су уствари ништа друго него црви који живе на вашој грбачи. И тако докле год је вас мишева, то је више и тих црви. Свако парче сира које донесете кући, ти нагомилани црви оставиће вам само мрвице, јер ће велику већину покупити за њих. И тако ћете ви вечно бити гладни и захвални тим црвима јер су оставили бар те мрвице за вас.
А то ви можете спречити. Решење је једноставно и има више начина. Најбољи начин је једна оловка хемијска и то сам већ пар пута навео. Када идете на изборе, а ви завирите у ваше стомаке, завирите у ваша дуговања, пoгледајте децу како вам живе, ако ништа друго… Колико је ваше деце отишло на море, колико је њих на екскурзије отишло? Е тога се сетите тада.
Мада, а то и лекари саветују, боље је нешто спречити него лечити. Ви то можете и сада да спречите. Ја вам нећу навести како. Сигурно не тако што ћете гледати како вам колегу уништавају у некој нади да то до вас неће стићи. А стићи ће, верујте ми. Нова комунална фирма неће вас запослити, јер ће запослити све људе са бироа. Тако им је лакше и боље, јер неће плаћати намете држави. Уствари, држава ослобађа пореза фирме које узму људе са бироа. А ти људи морају да буду најмање 6. месеци на бироу. Да ли ће те и ви бити међу њима? Запитајте се.
И у свој тој ситуацији, на огласној табли вашег предузећа стоји следећа порука:
Сви радници мортају бити доступни 24 сата на мобилни телефон. У потпису гипсарски рад личног Симиног директора, задуженог за бeбезбедност у „његовим“ Железницама. И шта сте ви урадили на то обавештење? Урадили сте да сви спавате поред телефона, у страху да вам се батерија не испразни.. Ето то сте ви…
Знате, ја сам у говнима до гуше. Мене су исто тако покушавали да газе ко вас. А имао сам многих понуда, од којих ми стомак не би био празан. Верујте ми, и ја би знао шта су тартуфи, сир од јарца, скупоцена вина.. Међутим, дође та јебена ноћ када легнем у кревет. И онда уместо сна, ту негде око мене, појави се сва моја изумрла фамилија. Сва моја покољена од којих сам настао. Кажу ми да су преживели разна срања, од Турака преко балканског и првог светског рата па до другог… Кажу ми да су живели на проји и на води. .. Кажу ми да су многа страдања преживели. .. Али ми исто кажу да су они ноћима мирно спавали, јер им је образ увек остајао чист. Кажу да су тако и створили ову фамилију и да се по томе ми препознајемо. Због тога, како кажу и опстајемо вековима познати по поштењу и томе учимо наша будућа покољења…
Ја сам се одлучио да послушам своје претке. Не могу да ја будем тај ко их је издао! Немам ја тога образа. И знате шта? Не да мирно спавам, него као заклан-што би ми Срби рекли. Па нек то моје спавање буде и усред шуме, без крова над главом.. Јер живели су и моји преци тако некада и преживели, а образ им је још увек чист!
А ви како спавате, мучи ли вас нешто? Па ја мислим да ви спавате онако како сте и заслужили, па све и да ме после овога омрзнете!
Жељко Маторчевић
