Живот су нам дали родитељи, а чувају га наши здравствени радници. Њих се сетимо само када нам је најтеже, а ти исти „анђели у белом“ су увек на стражи наших живота. Они са нама болују и умиру, без крова над главом, уз минималне личне дохотке.
Огроман број грађана у овој земљи чуда, живот дугује баш тим хуманим људима који даноноћно бдију над нама.
Бенефиције и станове за свој рад добијају они који су положили заклетву вођи и партији, а не Хипократу.
Давно нисам чуо да је неко из здравства решио своје стамбено питање, а сведоци смо да свакодневно напуштају земљу да би могли да преживе. Као што ми имамо право на здравље, исто тако и здравствени радници имају право на пристојан живот.
Сведоци смо да се свакодневно омаловажава и дискредитује њихов рад. Сви смо упознати да њихово дугогодишње школовање траје 6 година, плус дугогодишње специјализације.
Да би се и сами уверили погледајте ценовник здравствених услуга у нашем здравству, за особе које немају здравствено осигурање. Сваком пацијенту, лекари могу да посвете по 10 минута.
Да би поредили и вредновали нечији рад за пример смо узели технички преглед возила.
За један преглед возила обавезно је време од 30 до 45 минута.
Преглед кошта између 6.000 и 7.000 динара.
Аутомеханичар може да постане свако уколико заврши курс од 3 месеца.
Сведоци смо да се свакодневно затварају здравствене амбуланте, а отварају технички прегледи.
Ја стварно не знам шта се вреднује у овој земљи, тако да ми ништа не преостаје него да крикнем: ,,ДОСТА ЈЕ БИЛО. Некоме новац,бенефиције, привилегије, станови и службени аутомобили, а нашим здравственим радницима стидљиви ноћни аплаузи.
Милан Јовановић
