Više od sto klizišta pokrenulo se u sedamnaest naselja u okolini Ljiga, najgore u Brančiću. Ko da zaustavi šest hektara zemlje? – pita se Milenko Stojnić
Milioni tona blata nezadrživo puze niz padine Rudnika i Suvobora oko Ljiga, ostavljajući za sobom zastrašujuće tragove. Meštani planinskih sela sa strahom gledaju na preteće mase zemlje, koje se zlokobno približavaju njihovim domaćinstvima. Procepi duboki i po nekoliko metara pokazuju da je proces klizanja tla uveliko počeo.
– Ne znam šta je gore, da li strah da nas brdo ne zatrpa, ili da nam se ne omakne tlo ispod nogu – zabrinuto kaže Dragan Lazić, iz zaseoka Lazići kod sela Ba, gledajući niz strmi put koji vodi ka njegovoj kući. – Nema ničeg strašnijeg od zemlje kad se pokrene. To smo već preživeli prošlog maja tokom poplava, a sada neka nam je samo bog u pomoći, ovde nam je sve što imamo.
U selu Brančić, iznad mutnog nabujalog toka Kačera, sneg se već otopio i pokrenuo okidač katastrofe. U zaseoku Alempijevići na vrhu brega nekoliko hektara zemlje je nezadrživo krenulo naniže, gužvajući se kao krpa. Ugroženo je sedam domaćinstava, a u dvorištu Milenka Stojnića u poslednjih nekoliko dana klizište je doslovno rascepilo dve kuće. Domaćin, lica tamnog od muke i beznađa, šeta dvorištem i gleda u štalu, čiji zidovi pucaju i iz koje dopire rika stoke.
– Šta da radim, osim da čekam, nemoćan sam da sam bilo šta učinim – kaže Stojnić. – Dolazili su ljudi iz opštine i rekli da ne mogu ni oni ništa da učine bez pomoći države. Ne znam kako misle da zaustave oko šest hektara zemlje koja se pokrenula.
Ruševine kuće Stojnića od domaćinstva njegovih suseda Alempijevića dele ostaci zemljanog puta izmešanog sa nekadašnjom livadom. Domaćin Dragan Alempijević očiju zakrvavljenih od nespavanja nemoćno krši ruke gledajući svoju imovinu kako klizi u propast. Najugroženija je štala sa sedam krava muzara i pet junica, koja je već potonula oko pola metra.
– Od njihovog mleka živi nas sedmoro u kući, nemamo nikakve druge prihode – kaže Alempijević. – Ako izgubim goveda, ne znam od čega ćemo da živimo. Spavam kao zec, na 15 minuta se budim da nas ne zemlja ne bi povukla sve zajedno u provaliju. Kuću, štalu, zemlju, sve nam je odnela voda.
Sagovornik „Novosti“ smatra da klizište nije moralo da bude pokrenuto da je na vreme očišćen kanal pored puta koji je vodio iznad njegovog dvorišta. On nas vodi kroz opasne kaskade srozane zemlje u koje noge upadaju do kolena, a u gorem slučaju odrastao čovek u rupu sakrivenu travom može da upadne i do pojasa. U tom haosu ostaci nekadašnjeg puta su jedva vidljivi. Naši domaćini iz zaseoka Alempijevići objašnjavaju da ni u 21. veku oni nisu imali asfalt, iako su udaljeni samo 80 kilometara od Beograda.
– Kanal pored puta bio je zatrpan i ja sam pokušao da ga očistim sam, ali nisam mogao – kaže Alempijević. – Obratio sam se opštini za pomoć i došla je neka gospođa koja je rekla da ne smem ništa da diram. Onda je pala kiša i voda iz kanala se kao bujica sručila na moje dvorište i pokrenula klizište.
– Komšija koji radi u rudniku je dolazio i gledao i rekao nam da zemlja neće stati, jer je ispod tla 40 metara gline. Klizište je ubrzao zemljotres – kroz suze dodaje Nadežda Alempijević, Draganova majka. – Naša porodica živi ovde duže od 200 godina, ovde nam je sve što imamo. Imamo četvoro dece, ne znam da li će im išta ostati.
Kraj nje zbunjeno šetaju mali Lazar (10) i Veljko (6), čudeći se gde im je nestalo dvorište. Oni bi hteli da se popnu i na klizište i vide kako je celo drvo upalo u zemlju, ali im stariji ne daju u strahu da ih blato ne proguta.
– Ovako nešto nikad nije bilo – kaže starina Milivoje Marković, koji je sa štapom u jednoj i molitvenikom u drugoj ruci došao da vidi apokaliptičnu scenu u svom selu.
U opštini Ljig već danima vri kao u košnici zbog više od sto klizišta koja su se do sada pokrenula na njenoj teritoriji. Vanredno stanje uvedeno je u 17 sela.
– Činimo sve što je u našoj moći, ali to nije mnogo – kaže predsednik Opštine Ljig, Dragan Lazarević. – Mi smo siromašna opština i tek smo stali na noge posle prošlogodišnjih poplava kad nas je snašla ova nesreća. Poslali smo poziv u pomoć državi da nam pošalje geologe, koji bi nas uputili šta da radimo. Nova klizišta se neprestano otvaraju, sela i putevi su ugroženi, a sneg još nije ni počeo da se topi sa planinskih vrhova.
KAO DA NAS NEMA
Od prolećnih bujica strepe i tri kuće Živkovića u selu Ba, koje je prošlog maja gotovo zatrpala lavina blata.
– Gledamo kako se ovih dana klizišta ponovo otvaraju i drveće propada u zemlju – kaže Radenko Živanović. – Reka nam je potkopala obalu pored štale prošlog maja, a bojim se da će je nova bujica odneti. Niko nas ne obilazi, kao da nas već nema.
B. Subašić Novosti
