Удружење грађана „Наша месна заједница“ овом приликом демантује нетачне наводе из демантија Републичког завода за заштиту споменика културе поводом саопштења које смо издали 17.08.2023. везано за грађевинске радове за које сматрамо да су због бетонирања угрозили археолошко налазиште Бело брдо у Винчи.
У демантију Републичког завода за заштиту споменика културе је наведено да „демантује крајње тенденциозне и неистините наводе које су поједини медији објавили 17. и 18. августа 2023. године о „бетонирању“ археолошког локалитета Бело брдо у Винчи цитирајући нестручне наводе недовољно информисаних извора.“ Сви наводи из саопштења удружења „Наша месна заједница“ су засновани на чињеницама из документације која је јавно доступна, а која поред текстуалног дела има и графички део, односно слике из којих се јасно види шта пројекат санације клизишта предвиђа. Пошто свако може да се сопственим очима увери у тачност навода из нашег саопштења, сматрамо да је етикетирање наших навода из саопштења као „нестручних“ који потичу од „недовољно информисаних извора“ само покушај дискредитовања и скретање пажње јавности са главног проблема, а то је угроженост археолошког налазишта извођењем оваквог пројекта санације.
У демантију Завода се наводи да се „зона археолошког налазишта делом налази на једном од познатих активних клизишта на десној обали Дунава” као и да је “изградња завесе потпорних шипова на обалоутврди и потпорног зида–контра–тега од армиране земље, без икаквог бетонирања, била неопходна санациона мера управо да би заштитила оштећене археолошке слојеве на сектору К и омогућила даља истраживања која су била небезбедна због обрушавања самог археолошког профила услед дејства клизишта.”
У важећем Просторном плану подручја посебне намене археолошког налазишта Бело брдо којим је дефинисано уређење археолошког налазишта је наведено да је клизиште за које Завод тврди да је активно заправо умирено клизиште, као и да је изградњом обалоутврде археолошки слој заштићен од штетног дејства речне ерозије, односно плављења Дунава. Исто то, да је клизиште умирено изградњом обалоутврде, тврди се и у техничком опису у пројекту санације клизишта. Обалоутврда која је изграђена 1986. године је контра тег против клизања терена и доприноси његовој стабилности, а не завеса од шипова и потпорни зид како Завод тврди. Обалоутврда иде до 74 метра надморске висине, а заравњени бетонски и травнати део ширине 20–40 м иде до 75 метара надморске висине. Одбрана од високе воде је у просторном плану дефинисана додатним земљаним насипом до 76.50 метара надморске висине, што би значило додатни насип од 1,5–2 метра. Како је могуће да се одбрана од воде сада изведе потпуним затварањем археолошког слоја – вертикалних културних профила армираним земљаним бедемом високим 5,5 метара и ширине десетак метара? Овим пројектом санације клизишта је археолошки слој покривен и више се не види.
Тврдња Завода да потпорни зид и завеса од шипова нису изграђени од бетона није тачна. У идејном пројекту санације клизишта који је израдила фирма БеоЕxперт десигн доо у септембру 2021. године, а који је био саставни део техничке документације у оквиру тендера за извођење радова који су у новембру 2022. године добили Милленниум Теам доо, Јадран доо и Новкол АД је наведено да је потребно више од 1300 м3 армираног бетона за израду шипова и преко 6000 м3 земље и шљунка армираног геосинтетиком за израду потпорног зида од армиране земље. То је приближно 260 камион–мешалица са бетоном и 600 камиона са шљунком и земљом, у зависности од капацитета. Армирани бетон садржи око 200 тона арматуре, а арматура се види и на слици коју је Завод сам доставио у свом демантију објављеном на сајту Н1. Ово се све односи само на прву фазу санације клизишта која је изведена.
Даље се у демантију Завода наводи да је „пре израде потпорног зида од армиране земље тим археолога, који у име РЗЗСК води археолошки надзор над реализацијом израде пројеката и извођења радова на санацији клизишта под руководством проф. др Ненада Тасића, дугогодишњег руководиоца археолошких ископавања на локалитету Бело брдо у Винчи, пресејао више од 100м3 земље обрушене са руба налазишта као последица померања тла услед клизања земљишта” и да је “овим омогућено значајно смањење пројектом планираних радова, који су сведени на израду једне од три првобитно предвиђене “заштите завесе шипова”, од којих је трећа, која се састојала од 16 шипова била планирана у самом срцу налазишта, као темељ–ослонац монументалне надстрешнице на самом локалитету, која никако није могла бити зграда научног центра.“ Да ли се због сејања земље, која се обрушава “као последица померања тла услед клизања земљишта”, на умиреном клизишту, сада одустаје од друге фазе уградње шипова у пројекту који је Републички завод за заштиту споменика наручио?
Идејним пројектом санације клизишта фирме БеоЕxперт десигн доо у оквиру тендера који су добили Милленниум Теам доо, Јадран доо и Новкол АД су предвиђене 3 завесе од шипова, од којих се једна налази баш у самом срцу налазишта, односно на парцели на којој се налази археолошки слој који је забетониран. Подсећамо да су мере заштите које је Републички завод за заштиту споменика културе издао у марту 2020. године, пре израде спорног пројекта санације клизишта, изостављене из документације овог тендера. Изостављеним мерама заштите је забрањено коришћење дела парцеле на којој се налази археолошки слој за санацију клизишта, а управо је на том забрањеном делу направљена конструкција од армираног бетона. Такође, тендер је расписан само за прву фазу санације клизишта, која значи уградњу 46 шипова од армираног бетона, док цео пројекат санације предвиђа побијање 80 шипова у две фазе. Дакле, можемо да очекујемо још бетонирања археолошког налазишта.
За Научноистраживачки центар неолита који тек треба да се изгради је важећим просторним планом, чије су измене у току, предвиђена фазна изградња на парцели на којој се налази археолошки слој који је поремећен некадашњим клизиштем. Центар је требало да има функцију музеја. Мере заштите Републичког завода за заштиту споменика културе из марта 2020. године које нису испоштоване су такође дате на основу важећег просторног плана. У демантију Завода је наведено да је „избор локације био условљен комплексним, специфичним инфраструктурним потребама за смештај неколико специјализованих научних лабораторија, чија је изградња планирана у овом објекту, који стога захтева чврсту градњу, која није дозвољена на заштићеном културном добру од изузетног значаја.”
Изменама важећег просторног плана се измешта Научноистраживачки центар неолита, односно објекат музеја са првобитне локације на место где уопште нема археолошких остатака и легитимише се пројекат санације клизишта чијим извођењем је археолошки слој покривен високим бедемом од армираног тла. Онда није ни чудо што је изабрана друга локација за Научноистраживачки центар јер на првобитно планираној локацији више нема ни потребе ни могућности за даље истраживање, али то нема везе са „инфраструктурним потребама“ као ни са заштитом културног добра од изузетног значаја.
Извод из графичког дела пројекта санације фирме БеоЕxперт десигн у оквиру тендера који су добили Милленниум Теам, Јадран доо и Новкол АД са предвиђених преко 80 шипова, од који је изведено 46 у првој фази
Пошто Завод тврди да су „све процедуре које су биле осмишљене у циљу стабилизације тла на коме се налазе културни слојеви археолошког налазишта прошле кроз стручни увид бројних експерата различитих дисциплина“ као и да су „процедуре биле транспарентне и разматране на бројним састанцима пројектног тима“, позивамо Завод да у циљу транспарентности за коју се како истиче залаже, наведе ко су чланови пројектног тима уместо што се крије иза појма струка. У демантију Завода се помиње само име др Ненада Тасића, који је археолог по струци, али ко је у том пројектном тиму из Републичког завода за заштиту споменика културе и ко води радове на заштити и презентацији налазишта Бело брдо у Винчи?
У демантију Завода се такође наводи да је „симптоматично што се Удружење, које каже да им је једна од примарних делатности заштита културних добара, толико фундаментално не разуме у заштиту истих, већ неосновано напада пројекат санације и заштитних радова на културном добру од изузетног значаја.“ Удружење „Наша месна заједница“ не напада пројекат санације, нити било коју особу, већ је у свом саопштењу изнело аргументовану критику пројекта санације и позвало на одговорност руководиоца Републичког завода за заштиту споменика културе као једног од доносилаца одлука. Сматрамо садашњу директорку Републичког завода за заштиту споменика културе, Дубравку Ђукановић, одговорном зато што је Завод наручио и финансирао спорни пројекат санације клизишта којим је забетониран археолошки слој и зато што се Завод са госпођом Ђукановић на челу оглушио о сопствене мере заштите које је издала њена претходница Мирјана Андрић у марту 2020. године.
Такође, нисмо никада изјавили да нам је једна од примарних делатности заштита културних добара. Један од циљева нашег удружења је очување културног наслеђа, а заштита културних добара је према Закону о културном наслеђу обавеза устнова заштите у које спада и Републички завод за заштиту споменика културе за који смо на примеру археолошког налазишта у Винчи имали прилику да видимо како штити културна добра од изузетног значаја.
