Суд је сматрао да је током поступка уврђено да Илић није извршио кривично дело убиство из нехата, како му је то оптужницом стављено на терет, већ кривично дело „нехатно лишење живота“, за које је осуђен.
Овом одлуком потврђена је друга првостепена пресуда Вишег суда у Београду и одбијена жалба тужилаштва које је тражило вишу казну.
Првом укинутом пресудом, Илић је био осуђен на пет година затвора због кривичног дела убиства.
Илић је осуђен, јер је 8. децембра 2014. године у Београду лишио живота М. Д. за време смене у којој су заједно били ангажовани у тиму ради задатка.
Док су чекали позив да обаве задатак у касарни „Васа Чарапић“, непрописно рукујући пиштољем, Илић га је расклопио да би га очистио од нечистоћа које се накупе од тканине приликом ношења, док је М. Д. седео у фотељи дијагонално од њега.
Илић је, према закључку суда, био свестан да неправилним и непрописним руковањем ватреним оружјем може доћи до смртне последице, имајући у виду да је прошао посебну обуку за службу у тој војној јединици, али је олако држао да до смртне последице неће доћи.
Таквим својим радњама нанео је оштећеном М. Д. повреду која се завршила смртним исходом.
Апелациони суд је нашао да је првостепени суд правилно утврдио да окривљени не би предузео радње које су довеле до смрти оштећеног да је знао да ће тим радњама изазвати смрт оштећеног.
„Ово и када се цени чињеница да је са покојним био у добрим односима, да су се дружили и приватно, да је окривљени више пута био гост у кући оштећеног, а ниједан сведок, па ни окривљени, нису потврдили да је непосредно пре догађаја било било какве свађе или сукоба између њих, те да није постојао никакав мотив на страни окривљеног да лиши живота оштећеног“, наведено је у пресуди.