Sud je smatrao da je tokom postupka uvrđeno da Ilić nije izvršio krivično delo ubistvo iz nehata, kako mu je to optužnicom stavljeno na teret, već krivično delo „nehatno lišenje života“, za koje je osuđen.
Ovom odlukom potvrđena je druga prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu i odbijena žalba tužilaštva koje je tražilo višu kaznu.
Prvom ukinutom presudom, Ilić je bio osuđen na pet godina zatvora zbog krivičnog dela ubistva.
Ilić je osuđen, jer je 8. decembra 2014. godine u Beogradu lišio života M. D. za vreme smene u kojoj su zajedno bili angažovani u timu radi zadatka.
Dok su čekali poziv da obave zadatak u kasarni „Vasa Čarapić“, nepropisno rukujući pištoljem, Ilić ga je rasklopio da bi ga očistio od nečistoća koje se nakupe od tkanine prilikom nošenja, dok je M. D. sedeo u fotelji dijagonalno od njega.
Ilić je, prema zaključku suda, bio svestan da nepravilnim i nepropisnim rukovanjem vatrenim oružjem može doći do smrtne posledice, imajući u vidu da je prošao posebnu obuku za službu u toj vojnoj jedinici, ali je olako držao da do smrtne posledice neće doći.
Takvim svojim radnjama naneo je oštećenom M. D. povredu koja se završila smrtnim ishodom.
Apelacioni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da okrivljeni ne bi preduzeo radnje koje su dovele do smrti oštećenog da je znao da će tim radnjama izazvati smrt oštećenog.
„Ovo i kada se ceni činjenica da je sa pokojnim bio u dobrim odnosima, da su se družili i privatno, da je okrivljeni više puta bio gost u kući oštećenog, a nijedan svedok, pa ni okrivljeni, nisu potvrdili da je neposredno pre događaja bilo bilo kakve svađe ili sukoba između njih, te da nije postojao nikakav motiv na strani okrivljenog da liši života oštećenog“, navedeno je u presudi.
