Šta je to u nama da ne znamo da prepoznamo ljude željne vlasti, odnosno ljude željne autokratske vladavine, ili šta je to u nama da tako nešto podržavamo? Da li smo skloni verovanju u ljude ili smo tradicionalno okrenuti ka poštovanju autoriteta?
Možda smo slabi kao nacija i stalno želimo da se sakrijemo iza nekoga. Možda volimo da personifikujemo vlast kako bismo imali i fizički nekoga iza čijih leđa možemo da se krijemo. Evidentno je da jedan deo nacije želi da svoju slabost sakrije pridruživanjem onima za koje smatra da su dovoljno jaki, kako bi toj masi sakrili sopstveni strah i kukavičluk. Cena koju plaćamo za želju da budemo deo neke jake skupine je poniznost. Masa poniznih je opasna po svaku sredinu, društvo ili državu. Takvi, svesni svoje pojedinačne slabosti, u stanju su da u masi iz sebe iscrpe i poslednje zlo, a sve u cilju opstanka grupe ili sistema koji ih prividno uvažava i podstiče. Sistem ih pokriva zadacima, dužnostima, funkcijama ili titulama, a za uzvrat očekuje da se oni, boreći se za sebe, u stvari bore za sistem.
Oni koji su više na internetu i malo više istražuju mogli su naleteti na izjavu Stejsi Abrams, američke političarke, advokata i aktivistkinje. Stejsi je podsetila na 10 etapa, 10 koraka, kako se jedno društvo transformiše iz demokratije u autokratiju.
Tako nešto je već viđeno u Srbiji, i to ne jednom nego više puta – počevši od 1945, preko devedesetih, pa sve do prezenta.
Prvi korak je održavanje demokratskih izbora na kojima će grupa ili dotična osoba doći na vlast. To je preduslov, a u isto vreme su to i poslednji pošten i fer izbori.
Drugi korak je širenje ovlašćenja izvršne vlasti u kojoj jedna osoba grabi šira ovlašćenja od onih koja su joj zakonom propisana.
Treća faza je slabljenje skupštine i podčinjavanje tog najvišeg zakonodavnog tela, preko koga počinje kontrola postavljanja ljudi u sudsku vlast. Na taj način skupština postaje saučesnik.
Četvrta faza je prilagođavanje državnih službenika, tj. odbacivanje onih koji znaju kako treba da sistem funkcioniše u demokratiji.
Peta faza je dovođenje lojalista, tj. poslušnih, ljudi koji odgovaraju lično „izabranom“. Između ostalih, postavljaju se podobni na čelo policije, bezbednosnih službi, odbrane, finansija, socijale…
Šesta faza je razbijanje standardne komunikacije u društvu. Napadaju se mediji i stvara se novi sistem propagande koji će prenositi sve što je naređeno, bez obzira na to da li to odgovara istini ili ne.
Sedma faza je targetiranje i pronalaženje krivaca za sve što se loše dogodi. Stvaraju se dežurni krivci za svako neispunjeno obećanje. Populacija kojoj je ovo namenjeno je većinska i najranjiviji deo populacije (sirotinja, manjine, neobrazovani, socijalno ugroženi…)
Osma faza je preuzimanje kontrole ili eliminisanje onih koji mogu pomagati takvim društvenim slojevima. Tu spadaju advokati koji su spremni da rade pro bono, humanitarne organizacije, razni sindikati… U okviru ove faze vrši se pritisak na obrazovne institucije, univerzitet, jer tu je leglo onih koji skreću pažnju ljudima na njihova prava i uče ih kako treba sistem da funkcioniše. Oni, kao intelektualni deo društva, sposobni su da prepoznaju i da utiču na društvo u celini.
Deveta faza je upotreba policije i vojske u situacijama ili slučajevima koji nisu u opisu njihovog delovanja. Angažovanje sumnjivih pojedinaca. Prebijanja protivnika režima i privođenja imaju za cilj da svako ko se drzne da digne glas protiv sistema mora da se oseti nesigurno i nebezbedno. Ljudi treba da se plaše za svoju bezbednost i da se iz straha povlače.
Deseta faza je kada narod dovoljno osiromaši, kada se izmrcvari, kada svi budu dovoljno zastrašeni – onda se ide na to da više ne bude izbora, bar ne onakvih kakvi bi trebalo da budu. Izbori bi bili samo farsa, privid, kako bi se autokratiji dao legitimitet.
Imali smo slučaj doživotnog predsednika, a imamo i pojedince koji bi da se tako nešto ponovi. Povremeno se čuju predlozi za tako nešto. Slušali smo rečenice: „Samo da on ne ode“, „Niko kao on“, „Samo je on sposoban“, „Propašćemo bez njega“…
Šta mislite – da li smo mi prešli neku od ovih faza i, ako jesmo, do koje smo došli?
Goran Pekarski
Naslovna: Ilustracija: Žig info/ veštačka inteligencija
