Међународна агенција за истраживање рака направила је листу од 116 материја и активности које доказано изазивају рак, а на листи се не налази црвено месо – али само зато што оно „највероватније“, али не и „засигурно“ изазива рак.
Светска здравствена огранизација је у понедељак објавила да је још једном проширила списак материја које изазивају рак, па тако се на врху списка нашло и прерађено месо.
То је изазвало бројне дилеме и полемике у јавности, па тако је Међународна агенција за истраживање рака направило листу супстанци и активности које „доказано изазивају рак“.
Месо није на том списку, али само зато што оно “ највероватније“ изазива рак.
Листа се дели на три дела, “изложеност канцерогенима”, “мешавина канцерогена” и “агенси”
Изложеност канцерогеним материјама
1. Пушење дувана: Најучесталији облик конзумације дувана је увлачење дима цигарете, а о опасностима пушења већ је одавно све речено. Иначе, дуван се конзумира још од 5.000.-3.000. године пре нове ере, када је у Јужној Америци започео узгој ове биљке.
2. Соларијум: Соларијуми и соларијум сијалице су справе које помоћу ултраљубичасте радијације помажу при добијању тамног тена, али у исто време човека претерано излажу УВ радијацији која изазива рак, катаракту и прерано старење коже.
3. Производња алуминијума: Повећан ризик обољења од рака плућа и бешике забележен је код радника у фабрикама за обраду алуминијума. Дужа изложеност испарењима хемикалија и катрану каменог угља може да изазове рак.
4. Арсеник у води: Изузетно отровна хемикалија која се користи у производњи појединих легура може завршити у залихама воде, а арсеник доказано изазива рак коже и повезује се с раком јетре, плућа, бубрега и бешике.
5. Производња аурамина: Аурамин се користи као антисептик, али и код производње боја. Студија је показала да је велик број тумора бешике код мушкараца који се баве производњом аурамина, повезан се удисањем штетних агенаса током процеса производње.
6. Производња и поправка обуће: Повезана је са повећаним ризиком обољења од рака носа и леукемије, а разлог је изложеност бензену и осталим растварачима. Додуше, овај ризик знатно зависи од трајања и нивоа изложености.
7. Чишћење димњака: Оџачари, због изложености чађи и прашини, оболевали су од посебног облика рака који чак носи и назив “димничарски рак”.
8. Гасификација угља: Истраживања показују да радници који долазе у додир са угљеним гасом, чешће обољевају од рака плућа.
9. Дестилација каменог угља: Катран каменог угља је густа црна течност која остаје након дестилације каменог угља, а између осталог, користи се и приликом асфалтирања. Изложени нису само они који долазе у директан контакт већ се може радити и о загађењу ваздуха.
10. Производња кокса: Производња кокса такође је повезана с повећаним ризиком од рака плућа и бубрега.
11. Производња намештаја: Произвођачи намештаја статистички чешће оболевају од рака носа због изложености прашини.
12. Ископавање хематита и изложеност радону: Рудари који ископавају хематит, непрестано су изложени радону, радиоактивном, канцерогеном елементу које увелико повећава ризик од рака плућа.
13. Пасивно пушење: Многе студије показале су да ризик од рака плућа постоји чак и код оних који удишу туђи дувански дим иако сами нису пушачи, а ради се о повећаном ризику од рака плућа, срчаних болести или емфизема. Сваке године 12 хиљада Британаца умире о пасивног пушења.
14. Рад у челичанама: Студије су показале да радници у челичанама у различитим деловима света много чешће оболевају од рака плућа. Рад у челичанама подразумева и свакодневну изложеност бројним познатим генотоксичним и канцерогеним материјама.
15. Производња изопропанола: Људи у овој индустрији често су изложени бројним канцерогеним материјама, а ова безбојна и запаљива хемикалија снажног мириса има низ примена не само у индустрији већ и у кући, као и у фармацији (алкохол за чишћење рана, средства за дезинфекцију руку итд.).
16. Производња љубичасте боје: Љубичаста или магентна боја је прва синтетичка боја која је произведена 1850, али током производње користе се и неке хемикалије које су повезане с раком бешике. Иначе, многе штетне хемикалије забрањене су у призодњи фарби за косу.
17. Послови у којима се ради с бојама: Студије су доказале повезаност између рада с бојама и повећаног ризика од рака. Случајеви рака бешике и леукемије могли би бити повезани са изложеношћу бензену у комбинацији са осталим органским растварачима. Рак плућа могу да изазову оловни хромат и азбест.
18. Рад с катраном: Катран се не користи само код асфалтирања него се с њим сусрећу и кровопокривачи који су тако изложени штетним хемикалијама као што је бензен.
19. Индустрија гуме: Студије су показале да су радници запослени у индустрији гуме чешће оболевали од рака бешике, рака плућа и леукемије.
20. Излагање неорганским киселинама и аеросолима: Течне аеросоли који настају кондензацијом пара сумпорне киселине, повезане су повећаним ризиком од рака плућа.
Канцергоне мешавине
21. Природне мешавине афлатоксина: Ради се о токсинима које производе одређене врсте гљива, а спадају у најканцерогеније материје познате човеку.
22. Алкохолна пића: Конзумација алкохола повезана је с раком дојке, дебелог црева, једњака, јетре, усне дупље и једњака, а вероватно је повезана и с раком гуштераче.
23. Арека: Арека орашчићи су благи стимуланс налик кафи, а најчешће се жваћу с лишћем Бетела. Верује се да повећава ризик од рака усне дупље и једњака.
24. Жвакање лишћа Бетела (без дувана): Лишће Бетела најраспрострањеније је у Азији где га људи жваћу помешаног с арека орашчићем, а оба састојка повезана су са раком усне дупље.
25. Жвакање лишћа Бетела (с дуваном): Лишће Бетела додатно повећава ризик.
26. Катран угљеног камена: Као што смо већ и написали, ради се о црној течности у којој се налазе многе канцерогене материје.
27. Угљени катран: Ради се о материјалу који се добија деструктивном дестилацијом угља код производње угљеног гаса. Сирови катран садржи велики број органских једињења (нпр. бензена, нафталена, метилбензена итд.)
28. Грејање на угаљ: Угљен је један од најпознатијих канцерогена, али не ради се само о проблему с којим се сусрећу рудари већ постоји одређена опасност и за све оне који се греју угљем.
29. Издувни гасови дизел мотора: Постоји велика опасност од рака због удисања гасова дизел мотора. Преко 30 састојака дизела налази се на листи потенцијално опасних канцерогених материја и једијења.
30. Минерална уља: Светска здравствена организација уврстила је необрађена и благо обрађена минерална уља у прву групу канцерогена. Високо рафинисана уља налазе се у трећој групи што значи да вероватно нису опасна, али их се због недостатка истраживања не могу класификовати као безопасна.
31. Фенацетин: Фенацетин је бели кристални прашак без мириса, горког укуса и врло тешко растворљив у води, а користи се као средство против бола и за снижење повишене телесне температуре. Међутим, у неким земљама је забрањен због повезаности с канцером.
32. Биљке које садрже аристолохичну киселину: Аристолохична киселина, коју налазимо у неким биљкама, чест је састојак биљних препарата за мршављење. Међутим, многе студије су показале да је она повезана са оштећењем бубрега, али и раком горњег уринарног тракта.
33. Полихлоровани бифенили: спадају заједно у групу пестицида / инсектицида. Не представљају хемијски јединствену твар, него се ради о 209 једињења с различитим садржајем хлора. У многим земљама не користе се од краја седамдесетих због штетности за околину, а истраживања су показала повезаност са меланомима, раком јетре, раком мозга и раком дојке.
34. Кинеска слана риба: Исхрана која садржи велике количине сланог меса, рибе и укисељене хране (најчешће у деловима Азије и северне Африке), може да повећа ризик од назофарингеалног карцинома. Таква храна често има висок удео нитрата и нитрита који оштећују ДНК.
35.Нафта из уљаних шкриљаца: Нафта која се добија такозваним “ломљењем” (фрацкинг) последњих година је изазвала бурне реакције, након што је откривено да постоји велика опасност од испуштања штетних отрова у ваздух, воду и земљу. Хемикалије које се користе приликом ломљења повећавају ризик од многих обољења.
36. Чађ: Као што смо већ поменули, чађ и угљена прашина такође су повезани с раком.
37. Дуван за жвакање: Иако је пушење далеко распрострањеније, неки људи дуван жваћу или шмрчу мислећи да је то безопасан начин конзумације. Али, то није тачно.
38. Дрвена прашина: Прашина тврдих врста дрвета карактерише се као изразито опасна и канцерогена.
39. Обрађена храна: Месо које на одређени начин обрађено, због укуса или рока трајања.
Канцерогени агенси и групе агенаса
40. Ацеталдехид: Настаје у току алкохолног врења мошта (декарбоксилацијом пирувинске киселине).
41. 4-аминобифенил
42. Аристолохичне киселине и биљке које их садрже
43. Арсеник
44. Азбест
45. Азатиоприн
46. Бензен
47. Бензидин
48. Бензо(а)пирен
49. Берилијум
50. Хлорнафазин
51. Бисхлорометил етар
52. Хлорометил метил етар
53. 1,3-Бутадиен
54. 1,4-Бутанедиол диметансулфонат
55. Кадмијум
56. Хлороамбуцил
57. Метил-ЦЦНУ
58. Хром
59. Циклоспорин
60. Контрацептиви, хормонални комбиновани облици (с естрогеном и прогестероном)
61. Орални контрацептиви, секвенционални облици хормоналне контрацепције (период узимања само естрогена, а затим период естрогена и прогестерона)
62. Циклофосфамид
63. Диетилстилбестролом
64. Боје на бази бензидина
65. Епстеин-Бар вирус
66. Естроген, нестероидни
67. Естроген, стероидни
68. Естрогенска терапија, постменопаузална
69. Етанол у алкохолним пићима
70. Ерионит
71. Етилен оксид
72. Етопозид, сам и у комбинацији са цисплатином и блеомицином
73. Формалдехид
74. Галијум арсенид
75. Бактерија Хелицобактер пилори (инфекција)
76. Хепатитис Б (хронична инфекција)
77. Хепатитис Ц (хронична инфекција)
78. Биљни лекови који садрже биљку рода аристолохија
79. ХИВ тип 1 (инфекција)
80. ХПВ (хумани папиломавирус) типа 16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59 и 66
81. Хумани Т-лимфотропни вирус типа 1
82. Мелфалан
83. Метоксален и ултраљубичаста А-радијација
84. 4,4′-метилен-бис (2-хлороанилин)
85. МОПП и друга комбинована хемотерапија која укључује алкилатне агенсе
86. Иперит, познат и под именом “азот иперит”
87. 2-нафтиламин
88. Неутронска радијација
89. Никл
90. 4- (Н-нитрозодиметиламин) -1- (3-пиридил) -1-бутанон
91. Н’-нитрозонорникотин
92. “Опистхорцхис виверрини” (врста метиља)
93. Загађење ваздуха
94. Специфичне материје у загађеном ваздуху
95. Радиоактивни фосфор-32
96. Плутонијум-239 и његови производи распадања (плутонијум-240 и остали изотопи), у облику аеросола
97. Радиоактивни јод, краткотрајни изотопи, укључујући И-131, од незгода атомских реактора до експлозија нуклеарног оружја (изложеност током детињства)
98. Радионуклиди, α-честице
99. Радионуклиди, β-честице
100. Радијум-224 и производи његовог распадања
101. Радијум-226 и производи његовог распадања
102. Радијум-228 и производи његовог распадања
103. Радон-222 и производи његовог распадања
104. “Сцхистосома хаематобиум” (инфекција схистосомијазом)
105. Силицијум, кристал (удахнут у облику кварца или кристобалита)
106. Соларно зрачење
107. Пудер с влакнима азбеста
108. Тамоксифен
109. 2,3,7,8-тетрахлородибензо-п-диоксин
110. ТиоТЕПА
111. Торијум-232 и производи његовог распадања, унесени интравенозно
112. Треосулфан
113. Орто-толуидин, користи се у изради хемикалија од гуме, пестицида и боја
114. Винил хлорид
115. Ултраљубичасто зрачење
116. X-зрачење и гама зрачење
