U dopisu Mehanizmu (koji je nasledio Haški tribunal) tužilaštvo je zatražilo od žalbenog veća da odbije taj zahtev Mladićevih branilaca kao neosnovan i nearugmentovan.
Prema stavu tužilaštva, Mladić nije argumentovao da bi se vratio u haški pritvor po okončanju privremenog puštanja na slobodu.
Takođe nije, kako smatra tužilašto, dokazao da postoje “posebne okolnosti“ u vezi s njegovim zdravstvenim stanjem koje bi opravale puštanje na privremenu slobodu posle izricanja presude.
Mladić nije konkretno naveo koju terapiju zahteva, niti zašto mu adekvatna medicinska nega nije dostupna u Holandiji, navelo je tužilaštvo.
Tužilaštvo je podsetilo da ranije i raspravno i žalbeno veće Haškog tribunala nije usvojilo ovaj zahtev Mladićeve odbrane da bude pušten radi lečenja u Ruskoj Federaciji, kao ni u Srbiji.
Početkom oktobra Vlada Srbije je dala garancije za Mladićevo puštanje na privremenu slobodu radi lečenja, a na zahtev Mladićeve porodice i branilaca, međutim Tribunal tom zahtevu nije udovoljio.
Haški triunal je Mladića 22. novembra prvostepenom presudom osudio na doživotni zatvor zbog zločina u BiH, a očekuje ga drugostepeni postupak pred Mehanizmom po žalbi koju je najavila njegova odbrana.
U pritvoru Haškog tribunala je od maja 2012, pošto je uhapšen nakon skoro 12 godina skrivanja.
Njegova porodica i advokati neprekidno apeluju da mu se odobri lečenje na slobodi jer u pritvorskoj jedinici u Hagu nema adekvatnu negu.
