Nature and nature’s laws lay hid in night,
God said „Let Newton be” and all was light.
Davno je sanjala san o dva kerbera. Ili hijene, kako ih je ona radije oslovljavala. Stajali su sklupčani ispred njene kapije, i dok se trudila da izbegne susret sa jednim, koga je prvog spazila, lupila je u drugog i pala pred njim. On se ispravio i svojim neobično dugačkim vratom obavio je njeno telo. Zatim je isplazio ogroman jezik, jezičetinu, jarko crvene boje i krenuo da je oblizuje po telu, kosi, vratu. Niz lice joj se cedila njegova pljuvačka. Bez mnogo muke izvukla se iz zagrljaja svoje nemani i otišla dalje, u dublji san. Ili viši, sasvim je svejedno. Tada je u snu uradila najčudniju stvar, suprotnu svim zakonima ovoga sveta – povela je kerbera sa sobom.
Danas naga sedi u krilu svog fizičara. Njegove usne klize po njoj, praveći ciklične putanje od lica do nožnih prstiju. Ova promena stanja mirovanja njihovih tela dešava se dva puta dnevno. Inače leže jedno do drugog. Bez ikakvog dubljeg cilja.
– Jabuko moja!
Ako je nešto umelo da je razbesni bila je ova poštapalica koju je znao da joj uputi u onim retkim trenucima kada su razgovarali. Jabuko! Nije ona njemu pala na glavu pa da je tako oslovljava.
– Naravno da mi nisi pala na glavu. Znaš li koje je merilo Afroditine lepote?
Ništa gore od trenutka kada uzemljeni fizičar veruje da je najbolji umetnik svih vremena! Mit ga zove Pigmalionom. Iako je prilično cenila svoj lik, ipak u njemu nije bilo verovatnoće da je nastao od slonove kosti, kao ni da mu je razmažena boginja udahnula život. Mada, morala je sebi da prizna da sva ta značenja jabuke nisu u njoj izazivala nemir. Nešto je drugo ona slutila, ali, zaboravivši svoj nekadašnji san, slobodno je mogla da zaboravi i slutnju. Lakše je ležati.
Kada bi otpacima jabuka koje je zdušno proždirao gađao kantu, umeo je da konstatuje da je gravitacija stvar koju svakako treba poživeti na Zemlji. Njen puni smisao oseti onda kada sanja da pada. Zar nije najlepša sila na svetu? Ona se sa tom konstatacijom slagala, dodajući da gravitacija svoje puno ostvarenje ima u Mesecu. Davno bi pobegao od nas, da ga ona ne zadržava.
– Izvini, a što je tebi Mesec toliko bitan, molim te?
– Zato što je Mesec uvek svetliji od tvoje kante, rekla bih.
Mada, moramo priznati da su oboje gledali u Mesec samo zato što su bili naterani svojim položajem. Ležali su, prinudnim pogledom na gore. Kada su želeli da razgovaraju, razumevali su samo da sila Zemljine teže igra najslabiju ulogu u trenutku sahranjivanja. Tada ipak čovek mora da dela.
Opet je sedela naga u njegovom krilu. Opet ju je ljubio po celom telu, cikličnim pokretima od usana ka nožnim prstima. Imao je pune, crvene usne i ogromne ruke kojima ju je grlio. Uvek joj se činilo da je ovo doživela mnogo pre prvog njegovog dodira, pre prvog kupanja u njegovoj pljuvačci. Da se ne bi mučila strašnim scenama kojih bi se možda setila, razrogačenih očiju je piljila u njega.
– Jabuko moja!
– Jabuka je strašna, lažljivi Pigmalionu.
– Jabuka ionako nema smisla, mala moja.
– Nek’ ti je na znanje.
– Ja sam sila.
– A ja masa.
– Dam nam ubrzanje!
Pištolj je svakako telo sa masom, kao i metak. Sila bi mogao biti čovek (ovde već imamo nekog ko za sebe veruje da je sila(n)). Prema statističkim podacima, do ubrzanja dolazi onog trenutka kada čovek dodirne okidač.
Anamarija Milovanović
Svako neovlašćeno kopiranje, montiranje i javno izvođenje bez saglasnosti autora, najstrože je zabranjeno i kažnjivo po zakonu.
