Skini cipele. Odavde ideš bosa.
Put je prilično prohodan. Dva kilometra kroz šumu, stići ćes do čoveka koga zovu Car. Daće ti zavežljaj. Po cenu murije, ne gutaj kesicu. Baci u obližnji jarak. Ne mogu ti ništa dok ti se oči smeju. No, nećemo biti maliciozni. Dok dođeš do puta, drži kesicu u brushalteru. Tu će te čekati Božidar. Njemu predaješ gudru. Ako pokuša da započne razgovor o umetnosti, ignoriši budalu. Taj je za renesansu čuo sa Slagalice. Potom šta? Potom ne pitaj. Božidar zna kako da nađe put do mene.
Malena, ne brini. Činis dobru stvar za tvog Orfeja. Ako sam pali Orfej, i dalje sam Orfej. Usput, malena, nemoj da dozvoliš da ti kolena drhte. Ta pojava je ostavljena za lešinare koji grabe tuđe, a ti spasavaš svoje. Ne brini za mene, ja sam dobro. Uglavnom slikam portrete i ispijam pivo. Atelje mi je u neredu jer nema tvoje zlatne aure da ga obasja u uglovima ovog mračnog potkrovlja, ali je podnošljivo. Neću pitati kako si, jer znam da ti mozeš sve. Žena si. Jožš si živa.
Ne čitaj novine,u njima ćeš naći samo otrov koji, ako nađe put do tvojih arterija, ubrizgaće pogrešan kokain o meni; a znaš da sam nikad više samo tvoj.
Ostaj mi dobro, Anja.
Moj korak je tvoje ime.
AJŠA
