Čovek je živeo na brdu. Sam, kao vuk, brada do žile kucavice. Ruke, pomodrele od vetrova i teškog brdskog života. Uvek isti dronjci, pantalone od štofa, poklon od pokojne tašte za venčanje. Pomalo loše skrojene, najduže su opstale.
Pet godina je trebalo da ga umoli da odu kod krojača da ih konačno i sašije. I eto, najduže su opstaše. Bila je u pravu ta radoznala prgavica. Štof ne umire, tašta zna najbolje.
Sad kada pogleda unazad, zakleo bih se da je oduvek sam. Kao da nisu imali četvoro dece, ogromnu kuću, baštu punu cveća.
Nakon tragične smrti najstarijeg sina u saobraćajci, sve se raznelo u komade. Ostalo troje dece su otišli svojim putem, jer putevi naše dece nikada nisu naši putevi, a žena je vrlo brzo umrla od raka dojke.
Nakon rastrošene idile, prepisao je imovinu bratu i otisao u brdo. Od tada, živi od sopstvene sadnice i jedne koze.
Dok je vetar najavljivao još jednu oštru zimu, setio se nekog bluza s granica Arizone i kako je samo jednom otišao na medeni mesec, nakon deset godina braka. Ostavili su tada dvoje dece kod ujne udovice, i uhvatili prvi let. Držali su se kao dečica za ruke, poskakivali od smeha dok slušaju bluz, i dok je njegova Sofija uzvikivala: vidi, i Jevreji znaju svirati bluz! Kao da se sve to dešavalo pre hiljadu svetlosnih godina…
To je bio početak perioda bolesti njegove voljene, mada niko nije tada slutio da u tim grudima raste još nešto sem ljubavi za njega. Verovatno je ovaj dan bio utoliko teži zato što mu je danas bio rođendan. I njoj, tašti. Istog dana je rođen kad i tašta, i to je uvek bio povod za roštiljanje u dvorištu uz tradicionalni godišnji poklon za taštu: kaktus.
Primopredaja poklona bila je uvek praćena svečanim govorom: draga tašta, ove godine sam hteo da ti kupim krevet od kaktusa, ali nisu imali krevet tvojih velicina, pa će biljka nadam se biti adekvatna zamena…
Kao da je još uvek mogao da čuje smeh zvanica u daljini.
Danas, na rubu brda, sedeo je sam i gledao u jedinu saksiju s kaktusom koja ih je sve nadživela i postala njegov kompanjon. Čudno je to… Čudno je kada svi mrtvi , a više živi od onih koji su zaista preživeli.
AJŠA
