“…pope se (Isus) na goru…i učaše…govoreći: Blaženi…“ (Mt, 5)
Koliko smo samo puta čuli reč “blaženi“, a pritom još uvek nismo sigurni da poznajemo njeno značenje!
Ni različiti prevodi Svetog Pisma ne pomažu nam da otkrijemo njen smisao. U tim prevodima često možemo naići na izraz “Blago (vama)“ ili na druge varijante, poput “Blagosloveni (jeste)“. Razumevanju pojma “blaženstvo“ naročito ne doprinosi rašireno sekularno shvatanje ove reči, koje se odnosi na emocionalno stanje, odnosno posve specifično raspoloženje.
Da bismo zaista razumeli smisao “Blaženstva“, neophodno je prethodno dati odgovor na pitanje: postoji li razlika između Čuda i iluzije, te, ukoliko postoji, u čemu se ona sastoji.
Osnovna razlika između Čuda i iluzije jeste u njihovom ontološkom (ne)utemeljenju. Čudo je ontološki utemeljeno, štaviše na čudesan način utkano je u fundament odnosno temelj Čovekovog Postojanja, jer na suštinski način doprinosi kvalitetu Egzistencije, nadgradnji ljudskog bića do nivoa rasta Čoveka, odnosno Ličnosti. Iluzija, opet, nema svoje ontološko utemeljenje, stoga ju je moguće definisati kao ‘građenje bića na nebiću’. Sama iluzija nema, dakle, Cmisla.
Kako razlikovati Čudo od iluzije? Nije to bilo jednostavno ni u apostolsko vreme, pa nije ni danas. Gnostička legenda govori o letu i padu Simona Čudotvorca (Novi Zavet ga poznaje kao Simona Maga) i odlasku njegove prijateljice Sofije u novu iluziju. Indijski guru levitira, odnosno lebdi nad tlom 5 ili 10 sm. Dejvid Koperfild premešta vozove. Satja Sai Baba je vršio „materijalizaciju“ iz praznih šaka sipajući vibhuti-prah. Ključno pitanje je koji je Cmisao svega toga, odnosno šta sa tim? I odgovor – ništa. Osim što će na grobu gorepomenutog indijskog gurua koji levitira stajati epitaf: Ovde leži čovek koji je umeo da lebdi Tačka
Prirodno je što se nameće pitanje: ako su to iluzije, šta su onda Čuda?
Čudo je položiti život za bližnjega svoga. Čudo je provesti noć uz postelju bolesnika. Čudo je podeliti sa nekim jabuku po pola. Čudo je oprostiti i zaboraviti neoprostivo, ili makar sitnicu. Čudo je voleti nekoga više ili kao sebe samoga. Ljubav je Čudo. Praštanje je Čudo. Saosećanje je Čudo. Nesebično deljenje je Čudo. Požrtvovanje je Čudo.
Zbog čega su to Čuda? Jer su, između ostalog, suprotstavljena osnovnim zakonima prirode, na primer samoodržanju, tromosti tela odnosno inerciji. I u tome što imaju Smisla.
U čemu je Smisao Čuda? U tome što ovaj svet čine boljim mestom za život.
Stoga bi Blaženstva mogla da glase i ovako:
Čudesno je biti milostiv;
Čudesno je biti čista srca;
Čudesno je biti mirotvorac…
…jer te to čini Čovekom, jer nas to čini Ljudima.
Radujte se i veselite zbog toga.
Sveštenik Boban Milovanović
(priredila : Anamarija Milovanović)
Svako neovlašćeno kopiranje. montiranje i javno izvođenje bez saglasnosti autora, najstrože je zabranjeno i kažnjivo po zakonu.
