Žena nije dama ukoliko svoj primerak knjige „Solidno srce“ ne čuva ispod jastuka ili na nahtkasni pored pribora za skidanje šminke. Evo priče zbog koje se uvodi novi intimni bonton…
Zašto su muškarci ubeđeni da su žene te koje insistiraju na kondomima? Kao da mi uživamo kada ga napaljenko stavi u onu skramu od žvakaće gume. On bi hteo da bude emancipovan, brižan i savestan, je li, a kurac mu pri tom izgleda kao rolovano pileće krilo u crevu. Fali samo tost da imaju gde takvog da ga serviraju.
Halo, fiju, pa je l’ vama jasno da je guma bez obzira na sve guma, a koža je koža? Razlika je taman onolika koliko se razlikuju suvo i vlažno trenje. Prvo je kao da te mazi šmirgla, a kod drugog klizi na svakoj dubini, i pod svakim uglom. Otkud vam ideja da bi se prava, zdrava pičkica pre trljala s gumenom rukavicom negoli s prirodnom kožuricom? Pa, vi se trudite da vam se digne da bi ga mi što bolje osetile unutra. A kondomi, kakvi god da su, smanjuju pulsiranje. To nas lišava jednog specifičnog osećaja pripadnosti. Jer, vi pripadate nama, a ne obrnuto. Čak i kad je žensko gore, ona ga prima gde i kako poželi u tom trenutku. Vi samo nabadate u mraku. Taj mrak je boje mesa samo donde dokle možete da je prstima rastvorite. A unutra, on ima boju krvi.
Ali vi ste ionako rođeni preplašeni, s palcem u ustima i pačetom u pupku, tako da je bolje da vas poštedimo detalja. Niste vi stvoreni da uživate u detaljima. Vi volite da uživate u krupnom planu, ali redovno nestanete u nama – da biste mogli da uživate. Od te misterije neki muškarci se odaju crkvi, idu tamo da piju umesto u kafanu. Valjda da bi ih majke lakše pronašle kad se obeznane od vežbanja vere. Tek kad im se pojave majke, mnogi od takvih vide svoga Boga. Nema to veze sa slobodom veroispovesti. Govorim o cuclanju, sisanju. O vašem strašnom usudu. Trajno odbijeni od majčine sise. A kičma vam ne dozvoljava ni da pućkate sopstvenog Miška, ma koliko on bio šampionski ukrućen za tu priliku. I onda se pederišete i umudrite se od muke, pa pravite od pičke debatni klub.
Sećam se, jedan što je glumio da je mnogo zauzet, rekao mi je, kad mu nisam dala da upotrebi kondome: „Jebi ga, bolje da su kod mene nego kod moje žene“.
E, tu leži suština: virus ljubomore je smrtonosniji od virusa side i ostalih zaraznih opačina. Kao da mi žene ne znamo da se riskantni polni virusi nalaze u krvi, a ne u spermi. Jebi me, samo nemoj da mi puštaš krv. Ne grizi usne, ni zanoktice, kad me obrađuješ. I eto bezbednog zadovoljstva.
Halo, fiju, vama je stalo da hranite kult sperme. Brkate muškost i simbole iz medicinskih priručnika. A sperma je prolaznija od života, traje kraće od najpubertetskijeg kresanja. Dok namestiš jastuk ispod guze, a ono vidiš vodnjikavu baricu na stomaku. I sluzave tragove kao da ti je puž prešao unutrašnjom stranom butina. Sperma je namerno precenjena. Pustite božanske lepote rasploda i priploda. Sperma je da se štrca, da se šika. Odnosno, da se proguta ili ispljune – zavisi koliko mozga ti je u želucu.
Premda, ne umem da dilam sa vatrogasnim crevima. Kada mi se zalomi takav golem, onda ga ne ispuštam iz ruke, da ga vlasnik ne zloupotrebi. Ne mogu da ga obzinem, gušim se, pa mi jedino preostaje da ga zubima grickam, držeći ga na distanci od gornjeg nepceta. I stalno se izmičem kada je u meni, mešam kukovima kao trbušna plesačica koja se prejela baklava. Moram da se migoljim i dovijam dupetom i karlicom jer muškarci s karakurdžom ne umeju da stanu ni na tri četvrt, a kamoli na pola ugurane dužine. Ti mamini sinovi hoće da mi nanesu bol, da me kazne što sam pobacila sopstvenu majku čim sam mogla da rađam i odlučujem o rađanju. A one naritane mužjačine, sklonije vezivanju, njih bole naša zajednička deca, na silu nerođena..
Jedan takav, neobavezno zalizan, tepao mi je „sestro slatka“. Valjda je hteo da naše druženje u sitne sate zaliči na pijano prijateljstvo. Međutim, trećeg dana ordiniranja, sačekala sam da mu ispraznim kućni bife, koji je bio sirotinjski improvizovana mešavina poluotvorenih i poluispijenih, anonimnih boca žestine i vina. A onda sam mu rekla, znajući da nema gde da obnovi alkoholne zalihe: „Slušaj, luče, ajde da zajebujemo te sestrinske fazone. Jer sam sigurna da ti ne bi prijalo da te zovem ‘burazeru mili’. Naročito što ti je jasno da me muvaš od početka, a i ja pomalo muvam tebe, nije da nije. Zato menjaj priču i menjaj posteljinu. A mogo bi da promeniš i gel za kosu“.
On me sluša, čas žmirka, čas pokušava da uvuče jezik, a usta mu napravila slovo „omega“. Toliko nije mogao da ih zatvori, a ni da romori.
Tri nedelje kasnije, počeo je da me zove „ženče“. Trebala mu je bliskost da bi se suočio sa mojom pičkom. A meni je trebao kondom da se ne zaboravi. Takvi umeju da preteraju u zbližavanju, vade ga kao nož iz aždajinog srca da vade.
Halo, fiju, ne padam ja na kurtonsku edukaciju o neželjenoj trudnoći. Rekoh već, guma je guma, što je finijom prave – pre će da pukne. Ne od njegovog sajza već od mog usisavanja. Ne možeš da burgijaš moj vrtlog ni sa polisom životnog osiguranja, a kamoli sa tim balonima koje svako dete može da naduje kao ukras za jelku.
Ipak, ako već nećeš da ti čovek prekida svrš, onda je bolje i sa talkovanom gumom nego da posle piješ pilule „za dan posle“, i trpiš mučninu, kidanje u stomaku, onaj grozan osećaj cepanja – kao da ti se deo tela negde unutra odvaja od tebe. Mnogo je to paćenički za moj ukus. A i muškarci u takvim situacijama redovno dobijaju grčeve i rađaju mečku Božanu, pa prvom prilikom zbrišu na drugi vašar, kod drugog gazde. Tako možeš da ostaneš i bez igračke, i bez publike. Razumeš na šta mislim?
Posebna je zanimacija kad si u šemi sa art-likovima; prvo te ubace u njihovu frčinu, pa ti sama moraš da im razrešavaš dilemu šta su, zapravo, ti prefinjeni stvorovi – muškarci ili umetnici? Sve to njihovo drljanje o duhovnosti je smaranje bez ikakvog opipljivog efekta. Pa, ne mogu da se jebem s duhom. Hoću da osetim nešto, a ne da zamišljam kako Kosmos ulazi u mene i ja postajem deo njega. Kurčevo je da penetrira a ne da meditira.
A nije da nisam pokušavala da se uzdignem sa takvima, sve se ubeđujući da će sledećem da se digne kako treba. Pitanje ženskog ponosa, pretpostavljam. Avaj, to dizanje je trajalo i trajalo, a kad se konačno ukruti da može da ga ugura, e, to traje koliko i sevanje blica na ruskom „Zenitu“. Džabe podešavaš blendu, sužavaš otvor, poziraš na odstojanju, kad blic sve zaslepi, i samo ti se smrkne pred očima. I posle me neki od tih zaumnih pitaju zašto tako napadno kolutam očima posle snošaja.
„A zašto ti drkaš preda mnom?“ odbrusila sam jednom, koji ga je nadrkavao zabuljen u moju pičku; trepavice mu se oznoje a oči mu zasuze dok ga ne dovede u tvrdo stanje, i onda, umesto da mi ga mune, da i ja zasuzim, on svrši po mojim stidnim dlakama. Svu me ulepi, kao da u mudima ima silikonski bezbojni kit. Samo što mene ne kituje. Verovatno ga koristi da se zaštiti od promaje u svojoj, inače permanentno zabrinutoj glavi. Hoće to kad te spopadnu velike misli, a hteo bi da ih proveriš u praksi. Možeš, ali nemoj da ih proveravaš kad sam gola i širim noge da mi se ribica ne ubuđa od vlage. I nemoj da mi prodaješ maglu ako ne znaš koja je sličnost između magle i kurca. Koja je sličnost? Pa, i jedno i drugo kad se digne mnogo ti je lep dan.
Ako preskočim svađu o tome koji je čiji dan, i odmah pređem na tešenje, redovno doživljavam plitak orgazam, tup i kiseo. Nije to zbog suvih sokova, u tim progutanim trenucima dovoljno sam podmazana suzama koje nisam isplakala. Nego se u meni, dole iznutra, sve ohladi i udrveni, kao da se spremam za ginekologa koji će da me pregleda do mile volje, džarajući prstom da sebi ulepša dan i da ima čega da se seća kada ga strefi srčka ili suspenzija zbog neželjene trudnoće njegove medicinske sestre.
Inače, ja imam neutralnu ph-vrednost. Laboratorijski dokazano. Dakle, ne miriše mi i zahvalna je za lizanje. Ali šta vredi kad lizači ne umeju da me dovedu do vrhunca. Samo mi razdraže vršak i onda moram prstima da se milujem i desi se da od silnog zapinjanja zabijem palac u ližačeva usta, ili mu noktom ogrebem jezik. Dobro de, nije to štrojenje. Kao da je njegova brada svilena, je li. Retki su džentlmeni koji natempiraju brijanje malo pre nego što će da krenu sa oralnim tretmanom.
Halo, fiju, gukni da te čujem. Šta je, i ti misliš da sam nekakva nedopravljena mudrica? Naravno da misliš. Vidim ti to po naboru na pantalonama. Ne, nije to zbog toga što nemam fakultetsku diplomu. I slepcu je kristalno jasno da mi je telo davno diplomiralo. Caka je, moj cakani čekaču, u nečem drugom. Znaš, to me naučio jedan pristojni Španac, koji nije mogao da se odluči da li je stvoren za muškarce ili za žene. Kad sam ga pitala, nataknuta na njega celom dužinom, kako to da ga takva dilema više zabavlja nego što ga razdire, on mi je kazao: „Puedo pagarme, porke ago la loteria“. To na našem znači: „Mogu da platim jer učestvujem u lutriji“. Lepa misao, nekako mi dođe pevljiva. Imala sam vremena da još ponešto naučim da kažem na španskom pošto sam mu neko vreme pomagala da izabere onog sebe u kojem će više uživati.
Ma, u redu je i ako misliš da sam nadrkani ženski pametnjaković. Sve je to u redu, tako prirodno da je skoro seksi. Ne, zaista, to može da te naloži da se dokažeš u krevetu. Samo nemoj nikad da mi kažeš da ti zvučim kao neko ko je promenio pol. Onaj prošli je pomenuo nešto u tom smislu. Zato je sada bivši. U svakom smislu.
Zoran Ćirić
