Radnja romana se odvija u jednom danu, u samo nekoliko sati.
Šest žena, majka i pet kćeri nalaze se nakon očeve sahrane u stanu u Baba Višnjinoj. Kroz šalu i međusobna prebacivanja i isledjivanja, one se prisećaju detinjstva, tako da radnja ovog romana doseže u sedamdesete godine prošlog veka. Kroz humor, ironiju, ali i suze, junakinje romana prolaze zajedno kroz patnje i sve ono što su preživele u životu, što dovodi do sudara modernog i tradicije, ali i do sudara muškog i ženskog pogleda na život i svet.
U najkraćem, ovaj roman je jedna duboko emotivna porodična priča jedne sasvim neobične beogradske porodice. Odrasle pored oca alkoholičara i majke koja ga u svemu podržava i pravda njegovo ponašanje, junakinje se kroz dijalog pitaju ko je kriv za njihovu sudbinu.
Opis stana i atmosfere koja vlada u Baba Višnjinoj:
1. Čitanje: str. 5 „Stan je mračan…“
U romanu je uočljiva relacija sestre-otac-majka. Sestre su posve različite, grube u međusobnoj komunikaciji koja često obiluje autentičnim psovkama, koje se svode na verbalan nivo, ali su i upućene jedna na drugu.
Skrhane bolom nakon sahrane, sa teškim životnim frustracijama izazvanim nasilničkim ponašanjem, sestre se vraćaju kući, kako autorka podvlači „tamo gde svako stigne na vreme“. Jedna od sestara plače i sređuje stan, druga pristavlja kafu i ide po sveću, treća ide u toalet da napuderiše nos, četvrta konzumira rakiju, a peta polemiše sa ljubavnikom telefonom.
2. Čitanje str. 68 „Sestre su razbacane okolo…“
Posebno je brižna sestra Cica, koja je najprivrženija ocu. To se može najbolje dokučiti u sledećem opisu:
3. Čitanje str. 15 i 16 „U vreme kada..“
Otac je preminuo, a bio je boem iz čuburske četvrti, ali je mnogo doprineo da se svi oko njega osećaju loše i da su životni putevi njegove dece i supruge izuzetno komplikovani, nasilni, puni poroka i izuzetno teški.
Ćerke konstatuju da majci nije dobro i da je, kako autorka ističe, proganjaju mnogi demoni. Majka prebacuje ćerkama rečima:“Vas samo smrt može da okupi.“
Majka sve tumači kroz horoskop, ne razlikuje dobro od lošeg i zato je kako autorka navodi „sama svoj stranac“. Autorka osudjuje majčino ponašanje, jer ona opravdava sve očeve postupke, pa čak i momenat kada joj na glavu prosipa princes krofne, ona kaže da mu je tranzitirao Mars kroz neki znak.
Evo kako se majka obraća ćerkama:
4. Čitanje str. 98 „Cmizdrave kobile…“
Čujmo sada kako autorka opisuje društvo koje se okupilo na očevoj sahrani:
5. Čitanje: str. 68. 69. 70. 71. „Kakvo se društvance skupilo… “
U romanu nailazimo na opis Vračara i Čubure. Autorka u jednom intervjuu napominje: „Ovde je oduvek živela sirotinja, bez ikakvog prestiža. Tu je bio bunar i dolazilo se po vodu. Ja sam odrasla u Baba Višnjinoj, to je Vračar, ali to je najbliži komšiluk. Poseban je to duh, i nekako se prepoznajemo. Nije to tipičan gradski, duh „dvojke“, već baš suprotno. To je ona nevidljiva žica koja te u trenutku spaja sa nekim. To je pesma koju jedan počinje, a drugi završava.
6. Čitanje: str.76. str. 172 „Čuburci rade mnoge stvari…“
Ovo delo hrabro progovara o različitim oblicima ženskog zlostavljanja. Knjiga opisuje dirljive životne situacije u kojima se postavlja pitanje kako preživeti nasilje u porodici i nastaviti novi život, bez frustracija. Mislim da je problem nasilja nad ženama aktuelan ne samo u Srbiji, već i šire, a društvo, nažalost, još uvek nije našlo adekvatan odgovor, niti mehanizme da se odupre ovom zlu.
7. Čitanje str 139. „Ponovo me je krvnički prebio…“
Na kraju ovog uzbudljivog romana majka koju je , kako autorka ističe „sve živo zaobišlo, posao, karijera, ljubav“ konstatuje „Niste vi krive, to je kao kad se avion sruši kad većina ljudi ima Uran u devetom polju, avion se obavezno sruši.“
Rečenice Lidije Ćirić su jezgrovite, jasne i upečatljive i može se, sa sigurnošću konstatovati da je ona već formirani pripovedač.
Ovaj roman pruža pogodan materijal da se od njega može napraviti pozorišna drama pa i scenario za film, pa ga srdačno preporučujem.
Svetlana Matić
Profesor maternjeg jezika u Ministarstvu prosvete Austrije
