Ti ne znaš kako je položiti žrtvu na nešto što nisi. Mrtav čovek zemljom hoda. Poznato ti zvuči.
Kažeš da si pročitao to već negde, u nekim novinama gde se ogovara poslednja umetnička trulež današnjice. Nisi ti to osetio, pa ne znaš kako je kad ti se jabuka u grlu popne do nosa pa postane rakija koju na nos kijaš.
Ne plačem. Nemam vremena za to. Ne žalim, sve smo ih već posahranjivali. Nemam ni uspomene ni viziju kako ce džezva izgledati za dvadeset godina.
Zamenih staro za starije, a novo prećutah. Ne razumem se u sreću, pa ću pisati o jadu.
Jedino na šta se ovo umorno telo još uvek trza su sva ta prepametna lica puna preglupih saveta. Dva i dva su redovno i oduvek problem. Moja škola je bila perspektivnija od njihove. Šteta što sam rođeni talenat za samodestruktivnost.
Srela sam na Skadarliji babu od 70 godina, u plavoj suknji i sakou. Priča baba kako je književnost danas devalvirala i da je za vreme rata čitala samo Poljake. Razmišljam da li da joj kažem da uz dužno poštovanje je sve dobre Brkati preobratio.
Sloboda narodu, pa vladavina palamudima.
Ne znaš ti,prijatelju, od čega ja bolujem. Sve su te reči potonule u duboko obećanje koje dadoh nekom drugom Ja, pa se sad okrećem oko tuđe ose, ja, osinjak na proplanku.
Nazdravi večeras. Ne znaš da sa tobom pijem svaku kap strašno i da mi ti ostaješ na usnama i kada te ne izgovorim. Ti i ja smo odveć razumeli sve da bismo se dalje objasnjavali.
AJŠA
