Nikada nisam išao na svetu planinu u potragu za izgubljenom dušom koja bi trebalo da bude deo mene. Ne verujem u te stvari i ne mislim da čovek treba da traga za bilo čim. Sve je jasno čim ugledaš ženu sa kojom deliš putovanje i ostalu zabavu.
Kao i svaki sramežljivi mužjak i ja sam zaljubljen u Sveto Trojstvo koje čine: Vedrina,Blagost i Milost. Moje Sveto trojstvo je moja zakonita žena. Izborio sam se za nju , i ako me je ona odabrala.
Niko bezgrešan ti neće zameriti što ljubav porediš sa izvlačenjem igle iz granate, čekanjem da famozna stvar eksplodira. Odbrojavaš otkucaje, spolja i iznutra, i gledaš da se što pre udaljiš. To te troši. Naročito kasnije u životu.
Ako me, kao ljubavni skeptik, pitaš šta sam naučio od svoje žene, odgovoriću ti bez oklevanja. naučio sam kako da postanem neko ko je malo uspešniji nego što nastoji da bude. Naučio sam da prepoznam kada pokušaju da mi smeste. Tada se svi smeju. I ja se pretvaram da se smejem pošto su se toliko namučili da bi to uradili. Zašto bih ja bio namrgođen? Nisam shvatio mnoge šale nabeđenih „veličina“, ali sam se pretvarao da jesam.
Takođe, naučio sam da ako jedeš taj sladoled s pistaćima koji voliš, postaćeš ogroman. Svaki put kad kupim kilogramsko pakovanje sladoleda, setim se toga.
Ne mogu ti ništa reći o uticajima jer ih ima previše za nabrajanje i nekoga bih mogao da izostavim, a to ne bi bilo fer. Lako je zapamtiti ta zasluženo slavna imena. Ali šta je sa licima koja više ne možeš ponovo pronaći? Šta sa zavojima i uglovima i prekidima koji ispadaju iz vidokruga i ostaju pozadi? Šta sa pločama koje čuješ samo jednom? Šta sa lavežom pasa lutalica i piskom sirene noćnog voza ? Ovoriš oči i uši i ugledaš njen blistavi osmeh i već si pod uticajem. I tu ništa ne možeš da učiniš.Kada bi mi život bio posao, ja bih dao otkaz. Zaista osećam tako. Imam ja svoje trenutke.
Nije kod pisanja samo u pitanju talenat. Moraš da budeš sposoban da se nosiš sa svojim životom, i onim što ti se dešava. To ti je ekstremno napeta vožnja kako god da tumačiš. I stalno kažem sebi kako mi ne pada na pamet da se na bilo koji način nosim s tim.
Pa, i onako, svi ćemo mi , sveznajući pripovedači, biti zaboravljeni. nije to neka misao na kojoj želiš da se zadržavaš, ali svejedno, trpiš bol. I taman se spremaš da potoneš, kad te zaprepasti tvoja Jedina žena Lidija koja ti sa živčanom nežnošću kaže:
“ Trajaćeš dok god bude bilo nekog ko te se seća.“
Zašto si toliko iznenađen njenom objavom?
Zato što znaš da možeš i gore.
Zoran Ćirić
