Voćari u Grockoj i okolini mogli bi da proizvode 200 hiljada tona voća, što bi podmirilo potrebe našeg tržišta, a više od polovine bi preteklo za izvoz. Proizvodnja u tom kraju, koji su u vreme stare Jugoslavije nazivali srpska Kalifornija, danas je mnogo manja.
Ove sezone trešnje su rodile kao nikada pre! Nije bilo kiše, pa je i jedan od najvećih problema u berbi – pucanje plodova, ove sezone izostao.
Beleže se odlični prinosi, a proizvođače je pritisla velika muka. Otkupna cena samo 50 dinara za kilogram trešanja!
Crvene se grane od burlata, karmena, kordije, regine… Ali u Ritopeku, selu kod Grocke, najpoznatijem po proizvodnji ovog voća, berača je manje nego ikad dosad. Čitave plantaže ostaju neobrane. Vruć vetar i suša „usitnili su“ plodove i većina roda je druge klase, pa se uzgajivačima nije isplatilo da plate berače. Manje od polovine ovogodišnjeg prinosa je prvoklasnog kvaliteta, koji zahteva rusko tržište, na kom trešnje iz Ritopeka decenijama pronalaze kupce.
Koliku god količinu da imate kada izračunate sve troškove, počev od cvetanja pa do berbe, ispada da niste zaradili ništa.
Trešnja se uvek dobro držala i po ovako sramotnoj ceni se nikada nije prodavala. Proizvođači zovu, jadaju se – rod propada jer se ne isplati branje, pa sve ukazuje da je ovako niska cena veštački izazvana.
Ne „cveta“ ni kod otkupljivača. Za Rusiju, koja im je najveće tržište, iz otkupnih stanica svakodnevno odlaze najviše dva šlepera trešanja, što je za trećinu manje nego minule godine. Probleme, međutim, nisu doneli samo sitni plodovi, već i nova uredba Ruske Federacije o uvozu voća iz Srbije, koja je na snazi od januara.
– Nova pravila su nam mnogo usporila rad – kaže Nataša Pavlović, suvlasnik „Farma fruta“ iz Ritopeka. – Radimo dan i noć. Svaki šleper mora da prekontroliše fitosanitarni inspektor, a to nekada traje satima. Proveravaju se bezbednost i ispravnost hladnjače, „zdravlje“ plodova, gajbe i palete… U šleper staje oko 18 tona trešanja od 48 proizvođača s kojima sarađujemo. Za svakog od njih moramo da imamo kompletnu dokumentaciju – broj katastarske parcele, potvrdu o gazdinstvu iz tekuće godine, biljnu strukturu, knjigu tretiranja… I zbog najmanjeg administrativnog propusta, kao što su pogrešno uneti broj parcele ili ime vlasnika, može da nam propadne utovar.
Uz sve to, kako kaže, tu je i dokumentacija od špeditera, pa vozač sa sobom nosi kilograme potrebnih papira.
– A sve to je posledica nesavesnih izvoznika koji su na rusko tržište pokušali da izvezu tuđe, a ne srpsko voće – dodaje Nataša.
.jpg)
MNOGI PROIZVOĐAČI HTELI DA POKLONE TREŠNJE
S obzirom da im se trešnja nije isplatila, mnogi proizvođači su hteli da je poklone, prvenstveno vrtićima i drugim ustanovama od javnog značaja. Međutim, propisi nalažu analize, kontrole, sanitarne potvrde, jer drugačije ne mogu da prime hranu. Zbog komplikovane procedure, mnogi su od ovogodišnjeg roda odustali, te on propada na parcelama poljoprivrednika. Mala količina trešanja je potrošena za proizvodnju rakije, ali kako ovaj proizvod nije baš najboljeg kvaliteta od ove sorte voća, taj broj je zanemarljiv i svakako ne može doneti dobit. S druge strane, predsednik GO Grocka, Dragoljub Simonović je juče bez ikakvih problema poklonio redakciji jednog beogradskog tabloida trešnje i kajsije, zbog kako se navodi dobre saradnje.
Mnogi proizvođači se plaše da je sa trešnjom počelo, nastaviće se i sa drugim voćem. Kreće kajsija, višnja, breskva, pa nektarina, šljiva, jabuka , kruška.Omalini i kupini da ne govorimo, jer malinari već protestuju zbog niske cene.
Za Žig Info:
Željko Matorčević
