UZUZ je u saopštenju ocenio da navedeni sporazum nesporno ima odredbe koje su sadržinski neustavne u odnosu na Ustav Republike Srbije.
„U formalnom smislu radi se međutim o sporazumu koji kao pravni akt ne prepoznaje pravni poredak Republike Srbije. Očigledno je da će navedeni sporazum morati u nekoj drugoj formi zvaničnog akta biti provučen kroz pravni sistem i tek tada biće smisleno njegovo osporavanje pred Ustavnim sudom Republike Srbije. Trenutno podnošenje dovelo bi do zaključka o odbacivanju zbog nenadležnosti Ustavnog suda i ‘potrošilo’ bi pažnju javnosti na navedeni slučaj“, navedeno je u saopštenju.
Ocenjeno je i da je moguće da će političke institucije poput Vlade i Skupštine navedeni sporazum probati da „prošvercuju“ kroz forme „Odluke o prihvatanju izveštaja“ ili „Zaključak Vlade“, ali i da je moguće da se i određene tačke direktno implementiraju u pravni poredak.
UZUZ je stoga poručio će inicirati ocenu ustavnosti čim se navedenim aktima delovi sporazuma uvedu u poredak Republike Srbije.
„Ustavni sud bi svakako trebalo da reaguje prilikom podnošenja inicijative i ne bi se smela ponoviti situacija iz 2015. godine kada je Ustavni sud se oglasio nenadležnim. Napominjemo da je četvoro sudija Ustavnog suda (Bosa Nenadić, Olivera Vučić, Katarina Manojlović Andrić i Dragan Stojanović) od čega troje doktori ustavnog prava, pisalo izdvojeno mišljenje u kome je ukazivalo o neustavnoj odluci Ustavnog suda i branilo Ustav Republike Srbije“, podsetio je UZUZ.
U saopštenju se dodaje i da je nesporno da bi Ustavni sud morao da zakaže i javnu raspravu na šta je obavezan, iako, kako je navedeno, zabrinjava da već četiri godine nije zakazana ni jedna javna rasprava, čak i u nekim izuzetno osetljivim slučajevima poput neustavne članarine privrednoj komori, Beogradu na vodi ili penzijama.
