Regionalna saradnja i jačanje odnosa sa susedima prioriteti su Vlade Srbije, istakla je premijerka Ana Brnabić na neformalnom skupu premijera zemalja Zapadnog Balkana.
„Članstvo u Evropskoj uniji strateško je opredeljenje Srbije“, naglasila je premijerka, podsećajući da je „Srbija posvećena regionalnoj saradnji i napretku regiona Zapadnog Balkana ka EU“.
Na sastanku koji je bio zatvoren za medije, premijerka je govoreći o prekograničnoj saradnji u svim segmentima, rekla da, u pogledu infrastrukturnih projekata, naši prioriteti ostaju auto-put Niš-Merdare-Priština-Tirana-Drač („Auto-put mira“), rekonstrukcija i modernizacija pruga Niš-Dimitrovgrad, Budimpešta-Beograd, Beograd-Niš i Beograd-Bar, obilaznica oko Beograda, kao i radovi na Savi i Dunavu kao glavnim plovnim putevima.
Učesnici sastanka na prvoj sesiji razgovarali su o Transportnoj zajednici Jugoistočne Evrope, za koji je Ugovor potpisan na Samitu o Zapadnom Balkanu nedavno održanom u Trstu.
Premijerka Brnabić naglasila je da je Srbija zvanično podnela kandidaturu za sedište Sekretarijata Transportne zajednice JIE u Beogradu.
„Beograd je važno saobraćajno čvorište i ima odlične veze sa celim regionom“, rekla je predsednica Vlade Srbije.
Dodala je da je „trenutak da se uspostavi dogovor o sedištu Sekretarijata, čime bi ceo region demonstrirao odlučnost da se razvija kroz intenziviranje saradnje u svim oblastima“.
Brnabićeva je konkretno predložila da svaki kabinet odredi osobe koje bi bile zadužene za saradnju privrednih komora u regionu.
Navela je da je Vlada Srbije sačinila je sveobuhvatan plan aktivnosti predsedavanja Srbije CEFTA tokom 2017. godine.
Govoreći na sesiji posvećenoj saradnji u oblasti trgovine i usluga, investicija i digitalne ekonomije, Brnabić je rekla da je „cilj tih mera liberalizacija trgovine uslugama“.
Brnabićeva je izjavila da Vlada Srbije nastavlja da sprovodi ekonomske reforme, unapređuje uslove poslovanja i jača poverenje investitora.
Podsetila je da je MMF ocenio da su rezultati koje postiže srpska ekonomija iznad očekivanja, pre svega usled jačanja javnih finansija, unapređenja strukturnih mera i povećanja poverenja privrednog sektora.
„Posebno bih izdvojila izveštaj Svetske banke koji ukazuje da je Srbija ostvarila značajan napredak u reformi javne uprave u 2016. godini, što je snažna poruka da se intenzivno radi na smanjenju administrativnih barijera“, rekla je premijerka i dodala da je digitalna ekonomija, o kojoj se sve češće govori u svetu, jedan je od njenih prioriteta.
Jer, kako je rekla, jačanje IT sektora, osnaživanje preduzetništva i podizanje startapova su inovacione delatnosti razvojne oblasti u kojima Srbija vidi svoju šansu da uhvati priključak sa četvrtom industrijskom revolucijom i pridruži se ekonomski razvijenim zemljama.
Brnabićeva je istakla i da Srbija sa svojim znanjem i kreativnošću, ima sve šanse da bude reginalni lider u prihvatnju promena koje digitalizacija donosi.
Koordinatori pri kabinetima premijera za primenu akcionog plana
Najavila da će uskoro biti imenovani koordinatori pri kabinetima premijera koji će pratiti primenu akcionog plana za regionalno ekonomsko povezivanje.
„Cilj je da dogovor iz Trsta ne ostane samo mrtvo slovo na papiru“, istakla je Brnabićeva.
„Dogovorili smo se, i to je najveći zaključak za danas, da na nivou kabineta predsednika vlada imamo koordinatore i da u naredne dve do tri nedelje svi damo imena tih regionalnih koordinatora koji će zajedno sa privrednim komorama raditi na implementaciji akcionih planova“, kaže Brnabićeva.
Ističe i da će predsednici vlada najmanje jednom mesečno dobijati izveštaje kako ide implementacija akcionog plana i gde bi eventulno moralo i politički da se reaguje, ako to ne ide dovoljno dobro.
Brnabićeva je dodala da su održani i sastanci sa predstavnicima Svetske banke, kao i evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom.
„Imamo mnogo bolju saradnju i čini mi se da ćemo zajedno kao region krenuti napred i dati poruku da kao region postajemo mnogo stabilniji“, smatra premijerka.
Brnabićeva je navela da je dobila poziv da učestvuje na Strateškom forumu na Bledu 4. septembra i da će to biti njen sledeći sastanak posvećen regionalnoj saradnji, sa predsednikom Vlade Slovenije i ministrima slovenačke vlade.
Han: Premijeri razgovarali o primeni dogovorenog u Trstu
Komesar EU za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han izjavio je da su premijeri Zapadnog Balkana razgovarali o primeni dogovora sa samita u Trstu.
Han, koji zajedno sa potpredsednikom Svetske banke Sirilom Milerom prisustvovao skupu, rekao je da su „učesnici razgovarali o primeni 115 tačaka“ dogovorenih u Trstu.
Han je naveo da, „iako je trgovinska razmena roba između zemalja članica EU i nacija Zapadnog Balkana udvostručena u poslednjih 10 godina na vrednost od 46 milijardi evra, bilateralna veze u regionu se nisu promenile“.
„Stvaranje ekonomskog područja je nešto što podržava (njihove) evropske aspiracije, ali i pomaže boljoj perspektivi zemalja. Na kraju, sve se čini u interesu građana, poboljšanjem životnih uslova građanima“, rekao je Han.
Predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić rekao je da je pažnja bila usmerena na jačanje ekonomske saradnje, kao i da Zapadni Balkan sa gotovo 20 miliona stanovnika može biti vrlo privlačan prostor za vrlo ozbiljne investicije.
Evidentno je, rekao je Zvizdić, da postoji veliki broj barijera, ali, dodao je, da postoji i veliki prostor za unapređenje trgovinske razmene i primenu i realizaciju bitnih investicionih projekata koji bi ovoga puta imali regionalni karakter.
Učesnici skupa u Draču najavili su organizovanje konferencija u narednom periodu na kojima će biti prezentovabi ozbiljni investicioni projekti regionalnog karaktera, a za koju su svi iskazali interes.
„Razgovaraćemo i o lakšem pristupu evropskim fondovima, od strane država Zapadnog Balkana, jer sve više sazreva mišljenje da Zapadni Balkan mora jednom ubrzanom dinamikom postati integrativni deo Evropske unije“, zaključio je Zvizdić.
Crnogorski premijer Duško Marković ocenio je da je susret u Draču bio prilika da se u okviru dogovorene platforme ostvari dalji privredni rast i zapošljavanje, posebno mladih.
„Činjenica da se premijeri zemalja Zapadnog Balkan često na ovakav način sastaju i razgovaraju o ovim temama je garancija da ćemo imati rezultate iz takvog načina rada, rekao je Marković.
Albanski premijer Edi Rama, koji je bio domaćin današnjeg premijerskog skupa zemalja regiona u Draču, poručio je da najvažnije da se o svim problemima na Balkanu razgovara na najvišem nivou.
Rama je istakao da je za 10 godina izvoz zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju udvostručen, ali da se i dalje mnogo gubi na birokratskim procedurama zbog kojih roba čeka na granicama.
Potrebna je, takođe intenzivnija saradnja u borbi protiv kriminala jer, kako je rekao, kriminal nema ni zastavu, ni nacionalnost, a ne poznaje ni granice.
Skup premijera održan je u rezidenciji „Melisa“, gde je prethodno Rama, priredio prijem dobrodošlice.
Među učesnicima skupa su bili i predstavnici Stalnog sekretarijata Komorskog investicionog foruma (KIF), prve zajedničke institucije u regionu koju su osnovale privredne komore tih zemalja.
