Сматрам да је обавеза сваког политичког актера да упозори јавност на дубоко проблематичан Нацрт закона о добробити животиња, који уместо напретка и коначног решавања овог акутног проблема представља корак уназад у односу на важећи закон из 2009. године, ионако недовољно примењиван у пракси.
Србија се свакодневно суочава са трагичним сликама напуштених паса и мачака, препуним и лоше организованим азилима и прихватилиштима, бројним донацијама љубитеља животиња и оних који у томе виде прилику за додатну зараду, као и са све учесталијим случајевима окрутности.
Суштинска решења морају ићи у три правца.
Први је строга примена закона, уз квалификовање напуштања власничких паса као кривичног дела са затворском казном и доживотном забраном држања животиња.
Други је обавезна стерилизација свих паса на улици и системско, хумано смањење њиховог броја, уз подршку сваке локалне самоуправе, по моделу бројних уређених држава, попут италијанских регија које су драстично смањиле број напуштених паса и мачака.
Трећи је строга контрола и лиценцирање одгајивачница, азила и прихватилишта, уз пуну транспарентност и обавезну ветеринарску негу.
Ово је изузетно сложена област за коју постоји широка сагласност грађана да мора бити решена хумано. То није могуће са роком од свега две недеље, који је дало Министарство пољопривреде, за један бирократски написан нацрт. Зато је у овом тренутку најважније да се спорни нацрт повуче.
Уместо да предвиди мере које би заиста смањиле патњу животиња, нацрт закона проширује могућности за њихово убијање чак и без мишљења ветеринара и укида обавезу пружања ветеринарске помоћи у прихватилиштима.
Закони доношени ради пуке формалне усаглашености са ЕУ кластерима, а који газе хумане и цивилизацијске стандарде, производ су нестручности и равнодушности према животињама.
Подсећам да је Србија добила 1,38 милиона евра из ИПА фонда ЕУ за решавање овог проблема. Грађани имају право да знају како је тај новац потрошен и зашто резултата нема.
Заштита и добробит животиња се не сме занемарити, јер је то и питање јавног здравља и безбедности.
У држави подељеној по многим питањима, ово не сме бити једно од њих. Однос према животињама је мерило наше уређености и развијености.
Решења постоје, једино је питање имамо ли воље да их спроведемо, наводи се у саопштењу.
