Smatram da je obaveza svakog političkog aktera da upozori javnost na duboko problematičan Nacrt zakona o dobrobiti životinja, koji umesto napretka i konačnog rešavanja ovog akutnog problema predstavlja korak unazad u odnosu na važeći zakon iz 2009. godine, ionako nedovoljno primenjivan u praksi.
Srbija se svakodnevno suočava sa tragičnim slikama napuštenih pasa i mačaka, prepunim i loše organizovanim azilima i prihvatilištima, brojnim donacijama ljubitelja životinja i onih koji u tome vide priliku za dodatnu zaradu, kao i sa sve učestalijim slučajevima okrutnosti.
Suštinska rešenja moraju ići u tri pravca.
Prvi je stroga primena zakona, uz kvalifikovanje napuštanja vlasničkih pasa kao krivičnog dela sa zatvorskom kaznom i doživotnom zabranom držanja životinja.
Drugi je obavezna sterilizacija svih pasa na ulici i sistemsko, humano smanjenje njihovog broja, uz podršku svake lokalne samouprave, po modelu brojnih uređenih država, poput italijanskih regija koje su drastično smanjile broj napuštenih pasa i mačaka.
Treći je stroga kontrola i licenciranje odgajivačnica, azila i prihvatilišta, uz punu transparentnost i obaveznu veterinarsku negu.
Ovo je izuzetno složena oblast za koju postoji široka saglasnost građana da mora biti rešena humano. To nije moguće sa rokom od svega dve nedelje, koji je dalo Ministarstvo poljoprivrede, za jedan birokratski napisan nacrt. Zato je u ovom trenutku najvažnije da se sporni nacrt povuče.
Umesto da predvidi mere koje bi zaista smanjile patnju životinja, nacrt zakona proširuje mogućnosti za njihovo ubijanje čak i bez mišljenja veterinara i ukida obavezu pružanja veterinarske pomoći u prihvatilištima.
Zakoni donošeni radi puke formalne usaglašenosti sa EU klasterima, a koji gaze humane i civilizacijske standarde, proizvod su nestručnosti i ravnodušnosti prema životinjama.
Podsećam da je Srbija dobila 1,38 miliona evra iz IPA fonda EU za rešavanje ovog problema. Građani imaju pravo da znaju kako je taj novac potrošen i zašto rezultata nema.
Zaštita i dobrobit životinja se ne sme zanemariti, jer je to i pitanje javnog zdravlja i bezbednosti.
U državi podeljenoj po mnogim pitanjima, ovo ne sme biti jedno od njih. Odnos prema životinjama je merilo naše uređenosti i razvijenosti.
Rešenja postoje, jedino je pitanje imamo li volje da ih sprovedemo, navodi se u saopštenju.
