Problem napuštenih životinja na ulicama širom Srbije nije deo nijedne političke rasprave, a morao bi da bude.
Nema zvaničnih podataka o broju napuštenih pasa. Ono čega ima je često neprecizno i netačno, uključujući i evidencije o čipovanim psima, koje su korisne samo prilikom potrage za psima koji su se izgubili.
Neodgovornost vlasnika i neretko uzgajivača pada na teret odgovornih pojedinaca, a njih ne čuje nijedan državni organ. Ključni problem je i to da zlostavljanje i napuštanje životinja ostaju bez kazne.
Od više od 6.000 krivičnih prijava za zlostavljanje životinja, do suda ne dođe ni 10 odsto. Novčane kazne su i 100 puta manje nego u drugim evropskim državama. Azili su u katastrofalnom stanju i najčešće su tragičan ishod za pse.
Državna revizorska institucija je ukazala na problem velikog broja neregistrovanih odgajivačnica koje posluju bez skoro bilo kakve kontrole i nadzora, ali sluh za ova pitanja očigledno ne postoji.
U Grčkoj je na primer kazna za napuštanje životinje između 5.000 evra i 15.000 evra. U Francuskoj je kazna do dve godine zatvora i do 30.000 evra, u Italiji do godinu dana zatvora i do 10.000 evra. U Srbiji najčešće kazne nema.
Narodna stranka ovim putem apeluje da se na dnevni red sednice parlamenta uvrsti izmena Zakona o dobrobiti životinja. Da napuštanje životinja bude kvalifikovano ne kao prekršaj, već krivično delo, zaprećeno kaznom zatvora od najmanje godinu dana. Da se novčane kazne bez daljih odlaganja povećaju i da se sistemski i sveobuhvatno razmotre modaliteti da vlasnici pasa od prvog dana uzimanja novog člana porodice budu obavezani na odgovornost.
Bilo bi poželjno da Beograd kao prestonica bude prvi koji će primeniti izmene, zahvaljujući kojima će se broj napuštenih pasa smanjiti, a već napušteni psi zbrinuti.
Različiti modeli kontrole populacije već imaju odavno svoju primenu u mnogim državama, zašto da Srbija ne bude jedna od njih?
Prepreka za rešavanje ovog problema je i to što se svaki grad ili opština na svoj način bave napuštenim psima. U pitanju je kompleksan problem koji se mora rešavati od vrha, jedinstvenim sistemom i sveobuhvatnim radom veterinara, ekologa, sociologa, ali i nosioca vlasti.
Rešenje uvek postoji, a moralnu odgovornost za njegovo odlaganje nosi svako od nas. I opet ćemo proći pored gladnih uličnih pasa i najčešće za bilo kakav tragičan ishod okriviti njih. Nemoralno s ljudske strane.
