Данас сам у име Народне странке предала званичан допис министру пољопривреде, шумарства и водопривреде Драгану Гламочићу, којим апелујемо да Нацрт закона о добробити животиња буде повучен из процедуре и дорађен уз активно учешће стручне јавности, посебно ветеринарске струке.
Указали смо на спорне одредбе које омогућавају усмрћивање животиња без обавезног мишљења овлашћеног ветеринара, као и на овлашћење Министарства да одреди депопулацију – праксу која је одавно препозната као нехумана и неефикасна.
Нови текст закона мора да обезбеди јасне стандарде: обавезну процену ветеринара у свим случајевима усмрћивања, трајно искључење депопулације, јачање надзора и увођење строжих казни за напуштање животиња.
Кључно је да нормативни оквир прихвати основно полазиште европских и међународних стандарда – да су животиње, нарочито пси и мачке, осећајна бића која разумеју бол и патњу.
Србији није потребно бирократско „преписивање“ стандарда, већ њихова примена у пракси, јер то је разлика између бирократије и стручности.
Посебно смо затражили да нови нацрт закона предвиди кривичну одговорност од најмање годину дана за напуштање паса и успостављање централног регистра о власничким и напуштеним животињама.
Верујем да ће министар као озбиљан и стручан човек препознати оправдану забринутост јавности и наћи решење да се проблем напуштања паса и мачака уреди у складу са етичким принципима.
Сведоци смо да поједини власници, посебно у време годишњих одмора, своје љубимце остављају поред контејнера и остају некажњени.
Нерегистроване одгајивачнице, тешки услови у појединим азилима, злостављања и потпуно неуређена област удомљавања показују да су потребна свеобухватна решења.
С друге стране, примери искрених љубитеља и удружења која без подршке државе збрињавају напуштене и повређене животиње сведоче да решења постоје – стерилизација и удомљавање, казнене мере, а не бирократија и депопулација, једини су исправан пут.