Urbanistički projekat za Beogradski sajam za koji javna prezentacija traje do 1. novembra predviđa preparcelaciju koja će prepoloviti površine zaštićenih parcela na kojima se nalazi spomenik kulture Hala 1 Beogradskog sajma kao i Hale 2 i 4. Ako se ovaj urbanistički projekat usvoji stvoriće se uslovi za rušenje Beogradskog sajma, širenje Beograda na vodi i seljenje Beogradskog sajma u Surčin u okviru projekta Expo 2027.
Investitor ovog urbanističkog projekta je firma Beograd na vodi doo. Iako Zakon o planiranju i izgradnji dozvoljava mogućnost da se urbanistički projekat izradi na zahtev investitora u slučaju Beogradskog sajma je ovakav urbanistički projekat protivzakonit jer su sve parcele koje su njime obuhvaćene javna svojina pa samim tim Beograd na vodi doo ne može da ima status investitora.
Kompleks Beogradskog sajma sa svim halama je proglašen za spomenik kulture i zaštićen odlukom Vlade RS 20. januara 2009. godine. Međutim, zaštita je trajala samo jedan dan jer je Vlada RS ovu odluku stavila van snage već prekosutra, 22. januara 2009. Dva meseca kasnije, u martu 2009. je doneta nova odluka Vlade RS kojom je zaštićena samo Hala 1 Beogradskog sajma. Ova odluka je i dalje važeća.
Prema ovoj odluci su zaštićene parcele 11114/1 na kojoj se nalaze delovi Hala 1 i 2, kao i parcela 11127/1 na kojoj se nalaze delovi Hala 1 i 4. Obe parcele su obuhvaćene urbanističkim projektom koji je sada na javnom uvidu. Predloženim prekrajanjem parcela iz urbanističkog projekta bi bile ugrožene Hale 2 i 4. Pored svetski poznate Hale 1 Beogradskog sajma, Hale 2 i 3 su ne samo vanserijsko arhitektonsko već i građevinsko dostignuće koje se ne može ponoviti, odnosno ne može se napraviti stariji, lepši i građevinski napredniji Beogradski sajam. Specifična tehnika koja je korišćena za izgradnju Hala 2 i 3 je ostala neprevaziđena i do danas i rušenje ove dve hale bi nanelo neprocenljivu štetu i predstavljalo veliki gubitak za naše kulturno, arhitektonsko i građevinsko nasleđe. Zato apelujemo i zahtevamo od Vlade RS da po hitnom postupku vrati zaštitu celom kompleksu Beogradskog sajma.
Planom generalne regulacije Beograda koji je plan višeg reda je za područje Beogradskog sajma obavezna izrada plana detaljne regulacije koji ne postoji. Urbanistički projekat i projekat preparcelacije razrađuju urbanističke planove i ne mogu da ih zamene, već moraju da budu usklađeni sa njima. To znači da bi urbanistički projekat mogao da se radi isključivo na osnovu onoga što predviđa plan detaljne regulacije uključujući i parcelaciju. Pošto obavezni plan detaljne regulacije nije urađen usvajanje ovakvog urbanističkog projekta je protivzakonito.
Namera širenja Beograda na vodi na račun Beogradskog sajma se videla još za vreme ranog javnog uvida u Generalni urbanistički plan Beograda do 2041 čija je izrada u toku. Prema važećem Generalnom urbanističkom planu Beograda je za Beogradski sajam određena namena za komercijalne sadržaje, dok je predlogom novog Generalnog urbanističkog plana Beograda predviđena zona kreativnih industrija za koje nije jasno šta tačno predstavljaju. Zona kreativnih industrija se prostire sve do Stare šećerane koja je takođe spomenik kulture. Planirano je i izmeštanje Hipodroma u Ovču. Kako je Hipodrom odmah pored Stare šećerane ukoliko bi se premestio u Ovču to bi otvorilo dodatni prostor za širenje Beograda na vodi. Beograd na vodi doo je kupio i zemljište pored Stare šećerane na kome su se nalazili rezervoari NIS-a.
Drugi problem sve prisutnije zloupotrebe urbanističkih projekata je što iako građani imaju pravo da podnesu primedbe na urbanistički projekat ne postoji javna rasprava na kojoj mogu da ih obrazlože niti postoji mogućnost podnošenja amandmana kojim bi urbanistički projekat bio odbačen. Urbanistički projekat se po ovome razlikuje od urbanističkih planova. Dakle, javnost je skoro potpuno isključena iz odlučivanja o sudbini Beogradskoj sajma jer su mišljenje i volja građana očigledno nebitni i suvišni.
