Došlo je vreme da budeš nešto ako prihvatiš da budeš ništa. Ova naizgled filozofska, a zapravo surovo realistična rečenica, postala je savršena dijagnoza za paradoks savremene srpske politike.
Ona opisuje sistem u kojem se lični integritet, stručnost i stvarna svrha žrtvuju zarad gole funkcije, privida moći i mesta u hijerarhiji. Nigde se ova istina ne oslikava tako jasno kao u hroničnom stanju vrha vlasti u gradskoj opštini Grocka.
Hronika sukoba koji ne prestaje
Za građane Grocke, politička scena već godinama izgleda kao pozornica na kojoj se odvija samo jedna predstava – borba za prevlast unutar lokalnog SNS-a, čiji su glavni akteri aktuelni predsednik opštine dr Saša Čaprić i njegov zamenik i v.d. predsednik OO SNS Grocka, Aleksandar Rajković. Njihov sukob nije tajna; on je, zapravo, postao jedina konstanta lokalne politike.
Javnost pamti kako je sve počelo i kako se razvijalo. Od početnih neslaganja, sukob je evoluirao u otvorenu borbu za kontrolu nad Opštinskim odborom, javnim preduzećima i svakim pedljom institucionalnog uticaja. Nizale su se optužbe, a afere su korišćene kao oružje u međusobnim obračunima, dok je portal „Žig info“ o svemu detaljno izveštavao, podsećajući građane na pozadinu svakog novog političkog potresa.
Sve to vreme, centrala vladajuće stranke je uglavnom ćutke posmatrala, puštajući sukob da tinja i povremeno intervenišući tek toliko da se održi krhka ravnoteža straha, ali nikada suštinski ne rešavajući problem. Time je poslata jasna poruka: nije važno ko je u pravu i ko radi u interesu građana, već ko će pokazati veći stepen lojalnosti vrhu.
Najnoviji simptom: Bolesnička soba kao vrhunac apsurda
I taman kada se učini da je sve viđeno, lokalna politička borba u Grockoj pronalazi gorivo u bizarnoj epizodi sa nacionalne scene. Pojavila se fotografija koja ne prikazuje lokalne aktere, već predsednika Srbije Aleksandra Vučića u poseti jednom od svojih najbližih saradnika, ministru Darku Glišiću, u bolničkoj postelji. Međutim, u kontekstu nemilosrdne borbe za prevlast u Grockoj, gde je bliskost sa vrhom stranke najvažnija politička valuta, ova slika je prestala da bude samo vest. Ona je postala simbol i potencijalno oružje u lokalnom narativu. Cinična reakcija javnosti, savršeno sažeta u komentaru jednog korisnika Tvitera – „Kakvi foliranti i prevaranti, odakle mu kosa kad mu je otvarana lobanja?“ – nije upućena samo konkretnom činu, već celoj kulturi političkog marketinga.
To je vrhunski primer teze sa početka: spremnost da se prihvati uloga rekvizita u tuđoj predstavi („biti ništa“) kako bi se ostalo u igri za poziciju i moć („biti nešto“).
Cena političkog preživljavanja i zaboravljeni građani
Saga o sukobu u Grockoj, sa najnovijom epizodom iz bolnice, nije samo lokalna politička sapunica. Ona je ogledalo sistema u kojem je jedina mera vrednosti bezuslovna lojalnost vođi i opstanak na funkciji po svaku cenu.
Zato se postavlja ključno pitanje: dok se lokalni lideri bave isključivo sobom, međusobnim borbama i dokazivanjem vernosti Beogradu, ko se bavi realnim problemima građana Grocke? Ko rešava infrastrukturne, komunalne i socijalne probleme?
Odgovor je, nažalost, poražavajući. Posledice ovakve politike su duboka apatija građana, potpuno nepoverenje u institucije i opština koja stagnira. Jer kada političari prihvate da budu „ništa“ da bi dobili funkciju, i građani i zajednica na kraju ne dobiju – ništa.
Za Žig info:
Željko Matorčević
Naslovna: Ilustracija – Žig info/ veštačka inteligencija
