Председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Владимир Костић изјавио је да је потребно покренути нови дијалог о Косову, са већим степеном толеранције. Он је оценио да је српско друштво дубоко подељено и додао да страхује да се енергија агресије која из тога проистиче не претвори у коначни обрачун – сваког са сваким.
Председник САНУ је доадо да дијалог не би требало да буде јаван, и у којем би Академија дала стручну и научну подршку, док би политичку одлуку требало да донесу институције политичког система.
Костић је истакао да Академија није партијска организација у којој би се, по принципима демократског централизма, изгласао став о Косову којег би се сви касније држали, али да би, уколико би морао да оцени шта је преовлађујучи став у САНУ, рекао да то није ни примитивни патриотизам, али ни олако брисање папиром људи који живе на Косову и културног наслеђа које тамо имамо.
Владмир Костић је навео да се Академија континуирано бави Косовом, и да је своје учешће у унутрашњем дијалогу ставила на папир.
“Моје мишљење не мора да буде тачно, али сам га изрекао са пуном одговорношћу и треба да остане записано”, казао је Костић прецизирајући да је он лично против статуса кво, јер по његовом мишљењу, он не иде у прилог Србији.
Према његовим речима, унутрашњи дијалог, међутим, није дао резултате, а кључну улогу је, како је рекао, одиграла хипокризија. Учесници дијалога су се, приметио је Костић, такмичили у патриотизму, изговарајући мантре чак и без изношења елемената основних сумњи.
Костић је додао да је притом степен толеранције у оваквој врсти дијалога требало да буде апсолутан, а он је, како је оценио, изостао са обе стране и ушло се у окамењени простор у којем је сам дијалог постао апсолвентан.
Стога би, према његовим речина, требало покренути нови дијалог, који не би био јаван у којем би Академија могла да да стручну и научну подршку, док би политичку одлуку донеле институције политичког система. Додаје је, с друге стране, да гледајући данашњу Скупштину, има одређену скепсу да та институција има капацитет да се међусобно саслуша о Косову.
“Бојим се да би то постало такмичење политичког надгурњавања (…) У свим овим дискусијама имам утисак да политички актери – пљуваће ме, и треба да ме пљују – више размишљају о себи, него о Србији. Хајде да ставимо Србију на прво место”, казао је он.
Подељено друштво
Костић је рекао и да је, путујући у земље окружења, стекао утисак да су они негде изабрали своје путеве, а да Србија није ни то учинила.
Подсетио је и да је српски народ кроз историју изгубио своју вертикалну организацију, да је прескочио одређене важне историјске циклусе попут ренесансе и реформе, као и да је лишен урбаног искуства, а управо је град тај у којем се развија осећај демократије, мере и дијалога.
“Ми смо тако подељено друштво да се овде зна се ко се с ким поздравља, ко у које кафане иде, ко које новине чита… Ми живимо у острвима која међусобно не комуницирају”, казао је он, оцењујући да су партије “најкривље” за ту врсту атомизације друштва.
Приметио је, међутим, да се и на левици и на десници јављају групе које не знају шта хоће, али знају шта неће. “Бојим се да се та енергија агресије не посуврати у наш коначни обрачун – свако против сваког. Више није лако препознти ко је пријатељ, а ко је непријатељ”, упозорио је он.
О разграничењу
На питање да ли зна шта председник Србије Александар Вучић подразумева под појмом разграничење, Костић је рекао да чак ни површно не зна и да би требало разјаснити значење, али и последице употребе тог термина.
Данас сам чуо Александра Вучића да је свој предлог изрекао у Бриселу, а да то није прихваћено. Бојим се да то овде није објашњењо до краја. Народ није рекао последњу реч, а није ни могао ни да каже, јер нема елементарне информације”, указао је председник САНУ за ТВ Н1.
Истакао је да се председник Вучић према Академији увек понашао пристојно, али да би требало да посети САНУ или да их позове на разговор како би чули његов предлог о Косову и како би саслушали једни друге шта ко о чему мисли.
“Да ли Србија зна шта хоће, куда иде и шта су црвене линије? Бојим се да не зна. Требало би да се почне са новим разговорима, са некаквом већом енергијом међусобне толеранције”, предложио је он.
