U garanciju za vraćanja duga ne sme biti uključeno vlasništvo nad jedinim porodičnim domom koji bi bio uključen u namirenje duga dužnika prema poveriocu.
Srbija, uostalom, ima dugu demokratsku i civilizacijsku tradiciju kada je u pitanju ova oblast. Još je daleke 1836. ukazom Miloša Obrenovića bilo zabranjeno da se seljaku oduzmu dom i sredstva za rad na ime duga.
Mnoge zemlje, poput Mađarske, uvele su moratorijum na izvršenja na jedinom domu ili stanu u kojem živi dužnik kako bi zaustavile eskalaciju beskućništva.
Izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2018. godine čak je pojačana represija nad dužnicima i praktično eliminisana javnost izvršnog postupka.
Ovaj anticivilizacijski zakon je izvršne dužnike svrstao u red najokorelijih kriminalaca, a nasuprot tome, deo sudske vlasti je na mala vrata predao javnim izvršiteljima.
Postupci se vode po ubrzanom postupku, pa dužnici više nemaju pravnih sredstava da se bore. Tu su i nerazumno visoki troškovi izvršnog postupka, nezabeleženi u bilo kojoj državi čak i u okruženju. Pored kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima i garantovanog prava na dom, krše se i ustavne odredbe o nepovredivosti stana.
Srbija mora sistemski da reši pitanje prava na dom kao minimalnu civilizacijsku tekovinu i bruka je za ovu državu da samoorganizovani građani budu poslednja odbrana običnih ljudi od tajkuna, banaka i izvršitelja.
Pravo na dom ne sme da zavisi ni od hrabrosti pojedinca ni od dobre volje sudije niti aktivista, već mora biti sistemski zagarantovano pravo u izmenjenom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju.
Borislav Borović
predsednik Odbora Narodne stranke za privredu i finansije
