Tri glavna ekonomska problema Srbije u ovom trenutku su velika zaduženost države, privrede i građana i problem servisiranja tih dugova zbog rasta globalnih kamata, zatim inflacija i opasnost stagnacije privrede ili čak niskih stopa rasta, koja bi sa inflacijom koja ne bi bila kontrolisana mogla preći u stagflaciju.
U kombinaciji sa dužničkom krizom to može da preraste u stagflacionu dužničku krizu, kao najgori mogući scenario za jednu privredu.
Ukupni javni dug države, privrede i građana Srbije se početkom 2022. godine popeo na zabrinjavajućih 58,2 milijarde evra.
Privreda i građani su krajem 2021. godine bili dužni oko 27 milijardi evra, od toga privreda 15,6 milijardi evra, a građani 11,4 milijarde evra, dok je javni dug države bio 31,2 milijarde evra.
Skok globalnih kamata će biti veliki problem za vraćanje i servisiranje tih kredita, kako države, tako i privrede i građana koji imaju kredite indeksirane u stranoj valuti.
Inflacija je već prošla dvocifrenu vrednost i preti i ekonomiji i građanima.
Ako ne možemo da utičemo na uvoznu inflaciju, onda možemo na domaću, pre svega smanjenjem PDV-a i akciza na hranu i energiju kao glavne generatore inflacije u Srbiji.
Vlada ne pomišlja da smanji ni PDV ni akcize, već se drži kontrole cena koja ne može večno trajati, iako objektivno zbog inflacije ima bolje fiskalne rezultate zbog većih prihoda od rashoda.
Treći veliki problem je kombinacija visoke inflacije i pada privredne aktivnosti ili čak niskih stopa rasta.
Rast je dobrim delom vezan za konsolidaciju energetskog sektora. Nije svejedno da li ćemo struju izvoziti ili uvoziti, ili koliko će nam biti suficiti u agraru.
Poljoprivreda može pogurati rast, ali uz radikalnu promenu obima subvencija i tretmana domaćeg agrara.
Početak godine, međutim, ne obećava. Inflacija raste, rastu i robni, spoljnitrgovinski i tekući deficiti, a povećano je i inostrano zaduživanje.
Borislav Borović
predsednik Odbora Narodne stranke za privredu i finansije
