BDP Srbije je za 2020. godinu po stalnim cenama bio 5.370 milijardi dinara ili 45,7 milijardi evra, a nivo novčane mase u istoj godini je bio 1.554 milijarde dinara ili 13,3 milijarde evra. Sličan trend je u 2021. godini sa rastom BDP-a i novčanom masom od 14,3 milijardi evra.
Naučna fantastika je da se sa 3,5 puta manjom količinom dinara od iznosa BDP-a mogu platiti domaća roba i usluge, uzimajući u obzir i koeficijent brzine opticaja novca.
Narodna banka Srbije (NBS) zaboravlja da je osnovni zadatak svake centralne banke da obezbedi potrebnu količinu domaćeg novca za plaćanje roba i usluga na njenoj teritoriji.
Potrebna količina je optimalan odnos operativnih dinara (agregat M2) prema domaćem BDP-u.
Postoje dve velike anomalije u vezi sa količinom novca. Ako novčana masa prevazilazi potreban nivo, najčešće dolazi do inflacije. Obrnuto, nedostatak novčane mase izaziva zastrašujuću nelikvidnost privrede i građana, kao što je slučaj trenutno u Srbiji.
Minimalni nivo operativnih dinara u odnosu na BDP je 50 odsto. Devizni depoziti i devizna štednja nisu operativni novac jer nisu predmet svakodnevnih transakcija. Rast novčane mase je uslovljen sekundarnom emisijom novca preko kreditne aktivnosti poslovnih banaka.
NBS nije htela ili nije znala da stimuliše poslovne banke da emituju dovoljno kredita. Istovremeno, primarnu emisiju je praktično prepustila poslovnim bankama.
Tako se desio paradoks da su krediti stanovništvu porasli na osam milijardi evra, a za privredu pali na 11,4 milijardi.
Ako uključimo protivzakonitu indeksaciju kredita građanima i privredi i labavu deviznu kontrolu koja je uzrok ogromnog i legalnog odlivanja deviza iz zemlje, jasno je da je neophodna temeljna reforma finansijskog sistema Srbije.
Borislav Borović
predsednik Odbora Narodne stranke za privredu i finansije
