Ана Брнабић је у Милану поручила да Европа може имати велику корист од миграције, уколико је успешно претвори у мотор за економски раст, саопштио је Кабинет премијерке Србије.
У том циљу, додала је, неопходно је да се побољша интеграција миграната у европска друштва и тржишта рада.
Велики проблем миграције је чињеница да је удео високообразованих миграната у Европи нижи него у Северној Америци. Низак ниво образовања миграната у Европи знатно отежава запошљавање и њихову интеграцију и зато је потребно улагање у едукативне програме и стручну обуку за мигранте, један је од закључака групе.
У оквиру дискусије, разматране су и могућности примене нових технологија и дигитализације за решавање проблема ефикасне контроле граница и контроле токова миграната.
„Разговарали смо и о могућностима формулисања заједничке европске политике миграција и потреби поштовања и примене те политике“, нагласила је Брнабић.
Та политика мора бити повезана са другим глобалним циљевима, као што су Циљеви одрживог развоја УН до 2030. године, додала је председница Владе.
Радна група за миграције и границе посебно је анализирала могућности за побољшање јавне слике о мигрантима и односа већинског европског јавног мњења према мигрантима.
„Као један од глобалних лидера, Европа мора да тежи стварању инклузивног друштва и да инсистира на вредностима отворености и поштовања различитости“, истакла је Брнабић.
Осим премијерке Ане Брнабић, закључке дискусија представили су и лидери радних група за питања демократија и управљање, енергетске одрживости, безбедности и одбране и економије фокусиране на људе.
Закључци које су радне групе усвојиле, следеће године биће презентовани на редовном годишњем састанку Светског економског форума у Давосу.
Aна Брнабић је први представник Србије који је председавао радном групом у оквиру Светског економског форума. Чланови радне групе представници су међународних институција, експертских организација, академских институција, парламената и министарстава из великог броја европских земаља.
Председавање радном групом представља признање Србији због односа који има према мигрантима и свим грађанима Србије који су према мигрантима показали велико гостопримство, пружајући помоћ особама које су се нашле у невољи.
„Кроз нашу земљу прошло је више од милион људи из угрожених земаља и ми ни у једном тренутку нисмо затварали наше границе. Додатно, у овој школској години 645 ђака миграната похађа школе у Србији. То је препознато у Европи и председавање овом радном групом је признање Србији за учињене напоре у мигрантској кризи“, поновила је Брнабић у разговорима које је имала.
Србија на мигрантску кризу одговорила хумано
Током мигрантске кризе грађани Србије су показали да су толерантни, гостопримљиви, а Србија да има управу, војску и полицију која на хуман начин може да одговори на овако велику кризу, рекла је премијерка Ана Брнабић новинарима.
Додала је да је хуман одговор Србије на мигрантску кризу похвала за све грађане Србије и за Владу Србије у последње три године.
„Оно што је важно ми ћемо наставити да радимо на овоме и Србија ће, највероватније, на Светском економском форуму у Давосу представити за целу Европу каква би требало да буде политика према миграцијама у будућности“, нагласила је премијерка Србије.
Мигрантска криза, како је рекла, била је једна од „најжешћих“ криза које су погодиле ЕУ, на које „ЕУ и чланице нису нарочито добро реаговале“, а Србија је показала да баштини европске вредности.
Премијерка је нагласила да председавање Радном групом у оквиру Светског економског форума за миграције и границе, велика част не само за Владу Србије већ и за све грађане Србије.
Како каже, скуп у Милану је био прилика да се након Брегзита и важних избора у Холандији, Аустрији, Француској, Немачкој разговара о новој будућности Европе.
„То је била тема састанка групе ‘Нови лидери за Европу’ чији сам члан, какву Европу желимо да имамо у будућности. Разговарали смо и о ширењу ЕУ и када би могло да се очекује да Србија уђе у ЕУ и који су планови за наше даље интеграције“, закључила је Брнабић.
Председница Владе учествовала је у раду и других панела на теме „Улога Европе у промењеним околностима“, „Изазови дигитализације и четврте индустријске револуције“ и „Нове идеје идејама које могу покренути промене у свету“.
