Ana Brnabić je u Milanu poručila da Evropa može imati veliku korist od migracije, ukoliko je uspešno pretvori u motor za ekonomski rast, saopštio je Kabinet premijerke Srbije.
U tom cilju, dodala je, neophodno je da se poboljša integracija migranata u evropska društva i tržišta rada.
Veliki problem migracije je činjenica da je udeo visokoobrazovanih migranata u Evropi niži nego u Severnoj Americi. Nizak nivo obrazovanja migranata u Evropi znatno otežava zapošljavanje i njihovu integraciju i zato je potrebno ulaganje u edukativne programe i stručnu obuku za migrante, jedan je od zaključaka grupe.
U okviru diskusije, razmatrane su i mogućnosti primene novih tehnologija i digitalizacije za rešavanje problema efikasne kontrole granica i kontrole tokova migranata.
„Razgovarali smo i o mogućnostima formulisanja zajedničke evropske politike migracija i potrebi poštovanja i primene te politike“, naglasila je Brnabić.
Ta politika mora biti povezana sa drugim globalnim ciljevima, kao što su Ciljevi održivog razvoja UN do 2030. godine, dodala je predsednica Vlade.
Radna grupa za migracije i granice posebno je analizirala mogućnosti za poboljšanje javne slike o migrantima i odnosa većinskog evropskog javnog mnjenja prema migrantima.
„Kao jedan od globalnih lidera, Evropa mora da teži stvaranju inkluzivnog društva i da insistira na vrednostima otvorenosti i poštovanja različitosti“, istakla je Brnabić.
Osim premijerke Ane Brnabić, zaključke diskusija predstavili su i lideri radnih grupa za pitanja demokratija i upravljanje, energetske održivosti, bezbednosti i odbrane i ekonomije fokusirane na ljude.
Zaključci koje su radne grupe usvojile, sledeće godine biće prezentovani na redovnom godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
Ana Brnabić je prvi predstavnik Srbije koji je predsedavao radnom grupom u okviru Svetskog ekonomskog foruma. Članovi radne grupe predstavnici su međunarodnih institucija, ekspertskih organizacija, akademskih institucija, parlamenata i ministarstava iz velikog broja evropskih zemalja.
Predsedavanje radnom grupom predstavlja priznanje Srbiji zbog odnosa koji ima prema migrantima i svim građanima Srbije koji su prema migrantima pokazali veliko gostoprimstvo, pružajući pomoć osobama koje su se našle u nevolji.
„Kroz našu zemlju prošlo je više od milion ljudi iz ugroženih zemalja i mi ni u jednom trenutku nismo zatvarali naše granice. Dodatno, u ovoj školskoj godini 645 đaka migranata pohađa škole u Srbiji. To je prepoznato u Evropi i predsedavanje ovom radnom grupom je priznanje Srbiji za učinjene napore u migrantskoj krizi“, ponovila je Brnabić u razgovorima koje je imala.
Srbija na migrantsku krizu odgovorila humano
Tokom migrantske krize građani Srbije su pokazali da su tolerantni, gostoprimljivi, a Srbija da ima upravu, vojsku i policiju koja na human način može da odgovori na ovako veliku krizu, rekla je premijerka Ana Brnabić novinarima.
Dodala je da je human odgovor Srbije na migrantsku krizu pohvala za sve građane Srbije i za Vladu Srbije u poslednje tri godine.
„Ono što je važno mi ćemo nastaviti da radimo na ovome i Srbija će, najverovatnije, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu predstaviti za celu Evropu kakva bi trebalo da bude politika prema migracijama u budućnosti“, naglasila je premijerka Srbije.
Migrantska kriza, kako je rekla, bila je jedna od „najžešćih“ kriza koje su pogodile EU, na koje „EU i članice nisu naročito dobro reagovale“, a Srbija je pokazala da baštini evropske vrednosti.
Premijerka je naglasila da predsedavanje Radnom grupom u okviru Svetskog ekonomskog foruma za migracije i granice, velika čast ne samo za Vladu Srbije već i za sve građane Srbije.
Kako kaže, skup u Milanu je bio prilika da se nakon Bregzita i važnih izbora u Holandiji, Austriji, Francuskoj, Nemačkoj razgovara o novoj budućnosti Evrope.
„To je bila tema sastanka grupe ‘Novi lideri za Evropu’ čiji sam član, kakvu Evropu želimo da imamo u budućnosti. Razgovarali smo i o širenju EU i kada bi moglo da se očekuje da Srbija uđe u EU i koji su planovi za naše dalje integracije“, zaključila je Brnabić.
Predsednica Vlade učestvovala je u radu i drugih panela na teme „Uloga Evrope u promenjenim okolnostima“, „Izazovi digitalizacije i četvrte industrijske revolucije“ i „Nove ideje idejama koje mogu pokrenuti promene u svetu“.
