После Сребренице и „Олује“, стиже нови повод за додатно погоршавање стања у региону – Дејтон.
Двадесета годишњица Дејтонског споразума, која званично пада у новембру, али чија ће обележавања почети већ од ране јесени, закомпликоваће ситуацију у Босни, а од Србије ће се тражити да се сврста на неку од сукобљених страна.
Поред тога, на ивици су односи са Хрватском, Мађарском, Албанијом, Грчком и Македонијом. Србија, у центру Балкана, углавном служи као врећа за ударање или монета за намиривање туђих рачуна.Бивши амбасадор Србије у БиХ Нинослав Стојадиновић каже за „Блиц“ да су разлози за сукобљавања у геополитичкој позицији Србије, ратном наслеђу у региону, као и у веома комплексној ситуацији у којој се Европа налази.
Што се тиче нових проблема, он објашњава да Грчка има своје политичке и економске тешкоће и веома сложену позицију у ЕУ па се све чешће помиње могућност да ће признати Косово. Стојадиновић сматра да је, међутим, добро што ћемо коначно добити „изванредног амбасадора у Атини“.
Политички аналитичар Бранко Радун оцењује за „Блиц“ да су проблеми са Хрватском ескалирали, док су несугласице с осталима тренутне.
– С Грчком имамо добре односе, али они промовишу албанску независност, што ми не можемо да прихватимо. Мађари зидом себе штите од таласа избеглица, а то нама не може да буде по вољи. Сукобе додатно потпирују странци желећи да успоставе доминацију – каже Радун.
Одбијање Вучићеве идеје потврда кризе
– У Хрватској је почела изборна кампања. Не само ХДЗ већ и актуелна социјалдемократска власт мењају реторику и играју на карту национализма. Имамо проблем и са БиХ. Покушавало се са реформом Устава, високи представници су узимали надлежности од Српске, постојала је идеја за „унитаризацијом“. Потврда да у региону ствари не иду најбоље је и у одбијању иницијативе премијера Александра Вучића за установљавање заједничког дана сећања – сматра Нинослав Стојадиновић.
Има и нешто добро
Ипак, у односима Србије са земљама региона постоји и низ позитивних ствари.
Сарадња са Црном Гором је много боља него раније, за шта је најзаслужнији добар лични однос Александра Вучића и Мила Ђукановића.
Босна, Црна Гора и Македонија су у врху листе главних трговинских партнера Србије.
Први пут се планирају заједнички регионални пројекти, и то са Албанијом, па ће у Бечу крајем августа бити организована велика регионална конференција у присуству Ангеле Меркел.
С Румунијом и Бугарском нема већих проблема, престале су и приче о лошем положају мањина.
Вучићев позив члановима Председништва БиХ да после инцидента у Поточарима посете Београд послужио је смиривању тензија.
Постиже се стални напредак у дијалогу са Приштином, због чега Србија добија похвале најмоћнијих западних земаља
Никола Томић, Ивана Мастиловић Јаснић Блиц
