Već više od dva meseca, u srcu Beograda, stoje šatori u Pionirskom parku, a prostor ispred Doma Narodne skupštine zauzeli su beli – poput onih Age, Hasan-age. Tome je dodata i prikladna količina poljskih WC-a, pa cela ta kontrapcija ima i prikladan miris. Pošten svet može samo da gleda, da kuka i da se krsti – to „Ćacilend“ pomeriti neće.
Kamp u Pionirskom parku i ispred Skupštine – ili logor, ako vam je tako lepše – tu je da ostane. On je tu iz inata, i svima je već jasno, da se ne lažemo, da ga je baš iz inata tu postavio Vučić. On ga tu i neguje i rasteraće ga baš kad on bude hteo.
Postavio ga je tu u sred grada da konstantno, svaki dan i po ceo dan, blokira saobraćaj i normalno kretanje kroz jedan od najpopularnijih beogradskih parkova i prometnu ulicu. Začinjen je i sa dva tuceta toi-toi toaleta, koji su tu da zaslade život onome koji se u centru grada obreo na putu za posao. Škole i fakulteti su uglavnom blokirani, pa valjda tamo, hvala bogu, niko više ne ide.
Poruka toga je jasna: „Dok vi (studenti u blokadi i oni koji ih podržavaju) blokirate obrazovne institucije, ja ću ovde da smrdim i blokiram grad do mile volje.“
Tante za kukuriku, rekao bi narod, ali nije to isto. Ova jednomesečna blokada ispred Skupštine je moralno problematična iz više razloga:
Kao prvo, ljudi nisu tamo iz ubeđenja, već za dnevnicu, što je i dokazao kolega sa N1 Mladen Savatović. Dalje, ova blokada se protivi sasvim legitimnoj građanskoj neposlušnosti i ljudima koji nastoje da već jednom stanu na put korupciji u ovoj zemlji, i koji traže odgovornost za smrt 16 ljudi u Novom Sadu.
Takođe, legitimnost zahteva ovih „studenta koji žele da uče“ je, najblaže rečeno, upitna – pre svega jer nemaju prave studente. To je puno potplaćenih penzionera, osiromašenih kladioničara i polusvršenih srednjoškolaca. Pa kako onda neko zahteva da mu se obezbedi da uči ako ima životnu pozadinu apsolutnog neučenja?
Rekao bi sada neko: „Kako ti znaš da tamo nema studenata i da ti ljudi nikad nisu učili u životu?“ Pa, prošetaj, prijatelju, malo kroz „Ćacilend“, probaj da popričaš sa tim ljudima – i ako te ne otera policija ili te ne „nabode“ neki nervozni kamper, ako imaš imalo svesti, biće ti jasno šta se tamo dešava.
Misaonog eksperimenta radi, da kažemo da tamo zaista ima mnogo studenata koji žele da uče, i da ih ima više od ovih blokadera – pa nek onda lepo odu na plenume svojih fakulteta i izglasaju prekid blokade. Toliko je prosto.
Ali ono što je sa ljudske strane najgore u celoj priči jeste to što su ljudi počeli da taj prostor ispred Skupštine gledaju kao kakav zoološki vrt.
Upoznat sam s pričom jednog dečaka iz dijaspore koji je pri svojoj poseti Srbiji tražio od svog beogradskog drugara da ga vodi da vidi „Ćacilend“ – kao da je to neki nacionalni park.
Još su gore one situacije kada pijana omladina, vraćajući se iz izlaska, dođe ispred Skupštine da traži slobodu kretanja i da pita policiju: „Koga vi čuvate?“ Pa tu uvek dođe do manjih ili većih sukoba sa ništa manje treznim kamperima.
foto FoNet/Instagram @buducnostsrbijeav
Željko Bošnjaković Danas
