Три авиона која су почетком 2022. године слетела у Београд носила су робу вредну скоро три милиона евра. Иако странке у Србији иначе не увозе ствари из иностранства, ову робу увезла је владајућа Српска напредна странка. ЦИНС и ОЦЦРП откривају шта се крије иза овог неуобичајеног увоза и везе контроверзног румунског бизнисмена са фирмом која је робу извезла.
Око два сата после поноћи царго авион државног Узбекистан ервејза (Uzbekistan Airways) полетео је из главног града ове азијске државе – Ташкента. Након нешто мање од шест сати лета, авион је стигао на своју дестинацију – аеродром Никола Тесла у Београду.
Био је 28. јануар 2022. године.
Након слетања, српски цариници су уписали да је са собом носио, између осталог, шоље, прслуке, кецеље, чешалице за леђа. У наредних неколико дана на београдски аеродром су слетела још два авиона са сличном робом.
Подаци царине до којих је дошао Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) показују да је те године СНС увезао више од милион артикала – од шалова, прслука и торби до стругалица за лед, шоља и чешалица за леђа. Иако су ови производи пореклом из Кине коштали око 1,1 милион евра, СНС је платио скоро дупло више само за увоз у Србију.
Заједно са транспортом, односно летовима из Узбекистана, Турске и Кине преко Русије, ово је СНС коштало око 2,9 милиона евра.
Из података до којих смо дошли се не види да ли је материјал био брендиран пре увоза. Такође, није познато да ли је он коришћен за изборну кампању 2022. године, иако су слични артикли касније коришћени у кампањи.
Као извозник се наводи румунска фирма Ридзоне Цреативе, али СНС није пријавио никакву уплату овој фирми у финансијским извештајима које је доставио Агенцији за спречавање корупције.
Ова фирма се примарно бави производњом телевизијског програма и у Румунији се спомиње у корупционашком случају који је 2019. године покренула тамошња Дирекција за борбу против корупције (ДНА).
Власница Ридзоне Цреативе-а је била и власница у фирмама за које су румунске институције сумњале да су под контролом Себастијана Гице (Себастиан Гхиță), румунског бизнисмена и бившег политичара којем је одобрен азил у Србији док је био у бекству од оптужби за корупцију у својој земљи.
Ни Српска напредна странка ни Ридзоне Цреативе нису одговорили на питања о овом послу, док до Гице новинари нису успели да дођу.
Иако смо тражили захтевом за приступ информацијама од јавног значаја документа о овом увозу, Управа царина их до данас није доставила новинарима ЦИНС-а.
Стручњаци са којима смо разговарали кажу да читав случај отвара питања о томе шта је испоручено, коме је отишао новац и која је права сврха трансакције.
Немања Ненадић из Транспарентности Србија објашњава да ово показује да, упркос томе што институције објављују финансијске извештаје о трошковима странака, јавност суштински нема на располагању информације о томе која је била тачно намена финансијски најзначајнијег трошка код највеће странке.
„Ако је судити по подацима које сте прикупили, постоји сумња да је роба преплаћена, што може да указује на то да је у ствари на овај начин плаћена и нека друга роба или услуга која није наведена у финансијском извештају”, рекао је Ненадић.
Владимир Тупањац, адвокат који је некада радио у Сектору за контролу финансирања политичких активности у Агенцији за спречавање корупције, каже да ово ствара сумњу у то шта је заиста увезено.
„У сваком случају може да се постави питање да ли је то било ненаменско трошење средстава за редован рад. Агенција је могла и морала да проба да утврди да ли је то заиста коришћено за редован рад или у кампањи.”
Скоро три милиона евра за промотивни материјал
Те 2022. године, конкретно 15. фебруара, расписани су председнички, парламентарни и поједини локални избори.
Мало пре тога, између 28. јануара и 11. фебруара, у Србију су у три одвојена лета стигли промотивни материјали СНС-а из Узбекистана, Турске и Кине преко Русије, показују царински подаци до којих смо дошли.
Међутим, у извештајима о трошковима изборне кампање које је СНС подносио Агенцији за спречавање корупције након избора, није било ни речи о овом увезеном промотивном материјалу нити трошку за њега.
За саму кампању те године, СНС је пријавио трошак од око 658,5 хиљада евра за све промо материјале, укључујући, између осталог, билборде, брошуре и летке. Од те цифре само 38 хиљада евра је потрошено на материјале налик оним који су увезени.
Немања Ненадић каже да због тога што су пошиљке стигле неколико дана пре почетка кампање, СНС је био обавезан да тај трошак пријави само у годишњем финансијском извештају који није толико детаљан као онај за кампање.
„Ако им је био циљ да се не види шта је тачно плаћено и коме је плаћено, онда је увоз рекламног материјала пре изборне кампање био добар начин за то.“
У годишњем финансијском извештају, у рубрици трошкови рекламног материјала и публикација, странка је пријавила око 3 милиона евра исплаћених фирми Милшпед. Ове услуге странка је водила као део њиховог редовног рада, а не изборне кампање, и то под остали трошкови. Румунска Ридзоне Цреативе се у овом извештају нигде не спомиње, иако је у царинским подацима наведена као извозник.
Милшпед се, према тим подацима, води као декларант и као фирма која је омогућила складиштење материјала током царинске контроле.
Новац исплаћен Милшпеду чини две трећине укупног трошка за рекламни материјал и публикације који је СНС имао те године. То је највећи појединачни трошак за промотивне материјале који је СНС икада имао судећи по њиховим финансијским извештајима.
Пре тога највећи укупни трошак за рекламни материјал и публикације странка је имала 2020. године – око 1,3 милиона евра.
Милшпед није одговорио на питања о овој трансакцији, између осталог и да ли је део уплате коју су добили од СНС-а проследили фирми Ридзоне Цреативе.
Државна ревизорска институција (ДРИ) је такође у ревизији финансијског извештаја СНС-а забележила да је странка платила Милшпеду за транспорт робе из Кине, складиштење и трошак домаћег транспорта. У извештају о ревизији се наводи и да странка у залихама има више од 24 хиљаде прслука, али се други промо материјал не спомиње.
Када смо од ДРИ-а тражили више информација и документа, у одговору су нас упутили на свој извештај који је јавно објављен и навели да се документа која им је СНС подносила у поступку ревизије чувају као поверљива.
На питање ЦИНС-а да ли је истраживала исплату Милшпеду, Агенција за спречавање корупције је навела да су проверили цео годишњи финансијски извештај СНС-а за ту годину и да нису утврдили никакве неправилности, па због тога нису од странке ни тражили додатне информације.
„Контролом је утврђено да су сви трошкови за добављача Милшпед приказани у извештају политичког субјекта, да су исти плаћени са текућег рачуна политичке странке, као и да није било неслагања у подацима који су приказани у извештају политичке странке са прометом по рачуну“, пише у одговору Агенције.
Адвокат Тупањац каже да тако пријављени трошак може указивати на то да је СНС желела да сакрије од кога су купили материјале.
„Висока исплата ка Милшпеду, који се суштински не бави продајом промотивног материјала већ транспортом, требало је да буде сигнал Агенцији да истражи детаљније“, рекао је за ЦИНС.
Додаје и да се не сећа да су политичке странке у Србији икада нешто увозиле.
Ridzone Creative и румунски бизнисмен
Ридзоне Цреативе се наводи као извозник промотивног материјала, али оно чиме се стварно та фирма бави баца сумњу на то. Према подацима румунског привредног регистра, фирма се од оснивања 2015. године бави производњом телевизијског програма.
Реч је о фирми која се спомиње у великом корупционашком случају који је 2019. године покренула румунска Дирекција за борбу против корупције (ДНА), а у ком истражују везе између комерцијалних фирми и румунске Социјалдемократске партије, која је тренутно део владајуће коалиције.
ДНА је у одговору новинарки румунског Публиц Рецорд-а, која је део међународне новинарске мреже ОЦЦРП, рекао да је истрага у току и да нико још није формално осумњичен.
Ridzone Creative је у власништву Катринел Марие Џорџ (Цатринел Мариа Гхеоргхе) која је, према подацима до којих је дошао Публиц рецорд, имала везе са компанијама повезаним са румунским бизнисменом и некадашњим послаником тамошње Социјалдемократске партије Себастијаном Гицом. Гици је иначе одобрен азил у Србији док је био у бекству од оптужби за корупцију у својој земљи.
Тако је 2015. године Катринел постала власница друге компаније сличног назива –Ridzone Computers, , у чијем је власништву Романиа ТВ, за коју се сумња да је Гица контролише.
Исте године он је званично осумњичен у случају преваре везане за средства Европске уније. У документу у ком износе оптужбе против Гице, румунски тужиоци су навели да је у августу 2012. године, када се кандидовао за парламент, пренео све своје акције у компанијама на рођаке или друге особе блиске њему. Ридзоне Цомпутерс је била једна од 54 компаније за које су румунске институције тврдиле да су директно или индиректно контролисане од стране њега.
Румунско тужилаштво је потрвдило да је случај у току, али није јасно да ли је Гица још увек осумњичен.
Након што је побегао из Румуније у Србију 2017. године, Гица је у снимку на YоуТубе-у рекао да је повезан са телевизијском компанијом, рекавши да „одбија да је преда“ властима.
Катринел Мариа Џоржд није одговорила на захтев за коментар.
Гица је ухапшен у Београду 2017. године у тренутку када је румунско тужилаштво тражило његово хапшење због оптужби које укључују подмићивање, уцену и куповину утицаја, за које је касније ослобођен.
Био је и под истрагом због оптужби да му је бивши премијер Виктор Понта (Вицтор Понта) помогао да постане посланик у замену за плаћање 220 хиљада евра како би покрио трошкове посете бившег британског премијера Тонија Блера (Тонy Блаир). Тај случај је касније одбачен.
Док су институције у Србији одлучивале о Гицином изручењу, Виктор Понта је почетком јануара 2018. добио држављанство Србије. Тада је за румунску агенцију Ајдерпрес рекао да је од 2016. почасни саветник председника Србије и, у то време, Српске напредне странке, Александра Вучића.
Недуго након тога, у јуну 2018. године, Канцеларија за азил Министарства унутрашњих послова је Гици одобрила азил. За њима је одлуку донео и Виши суд у Београду који је одбио његово изручење.
Гица је успешно оспорио захтеве Румуније за изручење, а последњи је повучен 2019. године, иако се и даље суочава са активним случајевима у тој земљи везаним за прање новца и подмићивање.
Он је на суду у Београду рекао да планира да послује у Србији ако му буде одобрен азил. Од тада се скоро уопште не појављује у медијима.
Ilustracija: CINS/Zoran Miodrag
Ивана Милосављевић, Ана Поенариу (Public Record) Цинс
