Narodni poslanik i potpredsednik Srbija centra prof. dr Slobodan Cvejić istakao je da u Srbiji postoji gotovo 800.000 osoba sa invaliditetom, ali da one nisu dovoljno vidljive odnosno prisutne u društvenom životu.
„Delimično je to zbog toga što osobe sa nekim vrstama invaliditeta žele da žive kao da nemaju problem, ali veći problem je u nama koji nemamo invaliditet, koji smo većina u društvu. Nismo kao društvo otvorili mogućnost da oni budu vidljivi, a nedostatak razumevanja gura osobe sa invaliditetom u zatvorene krugove. Važan faktor diskriminacije leži u generalnoj politici vlasti. Ako imamo politiku koja stvara podele i razdor, solidarnost ne može biti prioritet“, rekao je Cvejić na panel diskusiji Dostojanstvo za sve: Prava pacijenata na dijalizi između dana osoba sa invaliditetom i dana ljudskih prava.
„Mora čitava razvojna politika da se menja, a onda da vidimo u svakoj oblasti pojedinačno ko treba da ponese teret odgovornosti u skladu sa onim ovlašćenima koja su mu preneta. Trenutno je previše na leđima samih pacijenata i njihovih porodica. Srbiji je neophodan socijalno – uključujući model razvoja, a ne ovakav neoliberalni u kojem se na pojedinca svaljuje skoro sva odgovornost za sopstveni život, a ne otvara mu se dovoljno šansi“, dodao je Cvejić.
On je istakao da u Skupštini Srbije nema osoba sa invaliditetom, kako među narodnim poslanicima tako i među zaposlenima.
“Neverovatno je da u parlamentu nema nijedne osobe sa invaliditetom, naročito ako uzmemo u obzir da se učestalost invaliditeta povećava sa godinama. Većina poslanika ima preko 30 godina, a ipak niko od njih ne dolazi iz ove zajednice. To je odraz našeg pristupa i tretmana osoba sa invaliditetom”.
Cvejić se osvrnuo i na pacijente sa nevidljivim invaliditetom rekavši da „koncept nevidiljivosti može da bude fenomenološki jer neko može da živi s nekim oblikom invaliditeta a da se to ne vidi. Pacijetni nastoje da se to ne vidi što duže i to može da predstavlja psihološko opterećenje za samu tu osobu. Drugi razlog počiva u našim glavama, i to velikim delom onih koji nemaju nikakav invaliditet jer u ovakvom tempu i načinu života nismo spremni da zastanemo kako bi nas sustigli i oni koji su sporiji iz objektivnih razloga. Zato je potrebno da se što više podigne svest o osobama sa invaliditetom i da pronađemo sistemska rešenja za njihovo aktivno uključivanje u zajednicu“.
Prema njegovim rečima, ,neodržive razvojne politike, koje nisu stavljale u centar čoveka, su dovele do toga da danas imamo natprosečno staru naciju sa skraćenim trajanjem života i sa velikim procentom različitih oboljenja.
„Mi imamo prednost da smo u Evropi, blizu izvora različitih tehnologija koje pomažu i olakšavaju život onima koji se suočavaju sa određenim problemima. Pitanje je da li imamo dovoljno sredstava da nabavljamo tehnologije koje zemlje koje su ekonomski znatno naprednije obezbede i imaju mogućnost da pruže uslugu pacijentima. Kod nas se novac baca na neke druge stvari koje su nepotrebne poput nacionalnog stadiona. Samo deo tih sredstava da se potroši na rešavanje sistemskih problema pomoglo bi da stvari unapredimo“, zaključio je prof. dr Cvejić
