У недавном одговру на новинарско питање о томе када ће, коначно, после вишегодишњих обећања, минимална зарада бити изједначена са потрошачком корпом, министар финансија Синиша Мали је изјавио да минимална зарада није у никаквој вези са потрошачком корпом.
Напросто је болно колико је ова апсурдна тврдња истинита – бројни запослени грађани Србије који примају минималну зараду не могу тим приходима да покрију основне животне потребе. То је категорија која се у теорији и пракси социјалне заштите зове ’сиромашни запослени’. Постојање ове категорије је знак неодрживе и самим тим неуспешне економске политике сваке европске владе. То је битно ако је Србија још увек Европа.
Јасно је, наравно, о чему се овде ради. Министар Мали је хтео да каже да у његовој политици, у његовим мерама, минимална зарада и потрошачка корпа имају засебне ’ресоре’. У његовој глави то су два одвојена света: свет који приходује и свет који троши. Министар Мали не размиша о људима, он размишља о бројевима: улаз-излаз, приход-расход, суфицит-дефицит. Обични људи и њихови животи су надлежност министарства за социјалну заштиту и других ’левих’ министарстава. Ако баш притисне сиротиња и криза и нешто мора да исплати да људи не би умирали од глади, онда одвоји неку цркавицу за децу, самохране мајке, пензионере, младе. Пет хиљада овде, десет хиљада онде. Увек једнократно, да се гасе ватрице могућег бунта пред (увек очекујуће) изборе.
Ово је филозофија, логика и политика министра финансија, принудног управника српске благајне. Као Шериф од Нотингема или Суперхик, он узима (или ускраћује) сиромашнима да би помогао (или олакшао) богатима, углавном странцима. Као и његов шеф Вучић, своди цео систем на једнократне одлуке једног човека. Нема транспаретног финансијског система, механизам трипартитног договора (синдикати-послодавци-држава) је спор и неефикасан, а ’хеликоптерски новац’ ствара ореол спасиоца око глава председника Вучића и министра Малог. И за то је обезбедио адекватан законски оквир, тако да може да одговори новинарки да закон не предвиђа везу између минималне зараде и потрошачке корпе. Али здрав разум људи који желе да живе пристојно лако повезује ове две ствари. И то је великом броју људи јасно. Само оним СНС/СПС посланицима који су поставили овакве законске оквире није јасно шта су направили. Њих и њихове лидере закон успешно штити од здравог разума.
Србија Центар се залаже за минималну зараду од које може достојанствено да се живи.
