Председник Србије и лидер Српске напредне странке Александар Вучић дао је одрешене руке опозицији да одлучи када ће бити одржани ванредни, пре свега београдски, а могуће и парламентарни избори.
То је довело до озбиљних размимоилажења унутар опозиционих редова. Неки су за излазак на биралишта што пре, и на локалном и на републичком нивоу, други су само за одмеравање снага у Београду, трећи би одвојили парламентарне и београдске, а има и оних који захтевају да буду расписани и ванредни председнички избори. Упркос жељама и надама дела опозиционара да ће крајем ове године бити одржани ванредни парламентарни избори, један од сценарија јесте да ће се републички избори десити у пролеће следеће године, када у више од 140 општина и градова истичу четворогодишњи локални мандати, као и у Војводини за покрајинску скупштину.
У последњих двадесетак година нису одржани самостални локални избори и обично су били спојени с републичким и одржавани су у исти дан. Председник Вучић је недавно поновио да ће избори бити када их буду хтели „ови из опозиције”. Свега неколико дана касније лидер најјаче опозиционе Странке слободе и правде (ССП) Драган Ђилас је затражио да се каже тачан датум гласања или бар месец у којем ће избори бити одржани, на шта је приликом гостовања на РТС-у Вучић одговорио да „нема проблема” и да ће изборе добити. На питање када, лидер напредњака је одговорио да прво морају да седну, разговарају и договоре се о термину избора. „Не можете да одржите изборе у јулу месецу. Сложићете се. Тако да на јесен или зиму, када хоће. Зашто? Зато што је то фер. Морате да поштујете своје политичке противнике”, рекао је Вучић.
Социјалистичка партија Србије, која је последњих више од десет година традиционални и поуздан коалициони партнер СНС-а, није за ванредне изборе. Лидер СПС-а Ивица Дачић каже да је противник да се ван редовних термина излази на биралишта на републици или у престоници уколико власт има стабилну већину. Он је за ТВ Прва оценио да је интерес државе важнији од интереса странака, а да интерес државе може бити да се иде на ванредне парламентарне изборе. „Сигурно нисам за ванредне изборе, али то је ствар политичке одлуке. Ако је у интересу државе да буду ванредни парламентарни избори, то је друго питање. СПС је озбиљна политичка странка и нас избори не могу да изненаде”, истиче Дачић.
Председник СПС-а се запитао зашто опозиција која, по последњим истраживањима, има око пет одсто популарности, хоће изборе и истакао да „они хоће изборе, а моле се богу да се не десе”. Опозициону политику назвао је „политика удри јаче по Вучићу” и навео да се и опозиција нада да Вучић неће прихватити њихове захтеве за ванредне изборе, да би онда рекли како власт не сме на изборе. „Није реч да Вучић нешто мора да прихвати, али кад се стално неко зачикује, а знате да нема никакав програм…”, рекао је Дачић.
Када је објављивао састав владе, 27. августа прошле године, Вучић је рекао да ће њен мандат бити скраћен на две године, што значи до 2024. – када се одржавају редовни локални избори. Ванредни београдски избори тема су док су се још пребројавали гласови у изборној ноћи и када су први резултати показали тесну разлику између власти и опозиције. На састанку с Вучићем 12. априла прошле године Ђилас је затражио одржавање ванредних избора у Београду. Као рокови у јавности су помињани децембар прошле и март ове године, али нису тада одржани.
Драган Ђилас је у недавном интервјуу за „Политику” констатовао да су „већи раст цена хране од раста плата и пензија, огроман раст задужености, по Србију неповољан споразум о нормализацији односа с Приштином, лош економски положај запослених у здравству, образовању, правосуђу, велики степен агресије и поларизације у друштву” само неки од примера који показују дубину кризе у којој се налазимо и немогућност власти да се избори са изазовима с којима се сусрећемо. „У таквој ситуацији логично је да се одрже ванредни избори и да народ каже свој став о успешности владе Ане Брнабић и Ивице Дачића”, каже Драган Ђилас.
А потпредседница Народне странке (НС) Санда Рашковић Ивић каже да је НС као озбиљна странка опозиције увек спремна за изборе. За „Политику” истиче да у овој странци сматрају да прво треба да буде одржан референдум о прихватању или одбацивању европског (француско-немачког) плана за Косово и Метохију. „Резултати референдума би све обавезивали, јер воља народа који никада није био за то да се Космет преда са политиком власти која прихватањем овог плана то ради. Када завршимо са референдумом, тада ћемо сести и разговарати о термину избора на свим нивоима”, каже Санда Рашковић Ивић.
А Радомир Лазовић, један од лидера „Не давимо Београд” и Зелено-левог фронта, каже за наш лист да је највероватнији термин за изборе пролеће следеће године, када је свакако рок за локалне. „Ми се спремамо као да ће избори сутра и имамо стабилан раст покрета. У Београду смо, према истраживањима, најјача опозициона организација, а у Србији креће кампања ширења и прерастања у партију Зелено-леви фронт па се такође надамо добром резултату. Поред тог доброг резултата, који као организација желимо да остваримо, још важније нам је рушење ове власти. Зато ових дана радимо и на постизању координације опозиције”, каже Лазовић.
На питање да ли је могуће обједињавање опозиције на тему избора, каже да упркос разликама, опозиција би уз минимум сарадње и координације могла да сруши власт СНС-а. „То не значи неприродне коалиције, ми се залажемо за излазак на изборе у више програмских колона, већ рад на томе да парламент ради по закону, да медији буду слободни, а избори поштени. То је неки минимум за свако демократско друштво. И да закључим, кад год да буду избори за град Београд, сигуран сам да ће Добрица Веселиновић бити нови градоначелник”, каже Лазовић.
Чини се да је најдаље у „изборним жељама” отишао председник Демократске странке Зоран Лутовац, који се залаже за ванредне председничке изборе. „Значајније од самог термина јесте то који ће избори бити одржани. Расписивање ванредних парламентарних и локалних избора у ситуацији где председник одлучује о свему немају много смисла. Само ванредни председнички избори могу бити стварна провера легитимитета Вучићевог режима”, рекао је Лутовац.
Клачар: Народни покрет би у великој мери променио политички живот
Извршни директор Цесида Бојан Клачар каже да су веће шансе да ванредних парламентарних избора не буде ове године и да ће, ако их буде, бити одржани највероватније следеће године заједно с локалним и покрајинским који су у редовном термину. За „Политику” каже да мање шанси даје да се ове године изађе на биралишта, јер је лидер СНС-а Александар Вучић орочио мандат ове владе на две године. Клачар наводи и да већ сада знамо да ће од лета следеће године, уколико не буде било неких промена, Влада Србије имати новог премијера, и то Милоша Вучевића.
„Други разлог је тај да спајањем избора, што СНС преферира као владајућа политичка партија, и они могу да оптимизују изборне резултате на више нивоа – парламентарном, локалном и војвођанском. Трећи разлог зашто не очекујем изборе ове године јесу преговори који се воде око имплементације Охридског споразума. Делује да би евентуално расписивање избора 2023, за новембар или децембар, значило да ће имплементација Охридског споразума – каснити. Чини ми се да ће процена владајуће странке бити да одређене ствари из тог споразума имплементира у овој години да не би отворила питање својих односа са западним партнерима”, каже Клачар. Наводи да, уколико Народни покрет у међувремену добије одређену врсту правне структуре или изађе на изборе, он ће у великој мери променити политички живот Србије јер ће, како каже, то бити велика организација која може да рачуна на добре и стабилне резултате и утицаће да друге странке у опозицији почну да се организују на другачији начин.
Фото: А. Васиљевић
