Сврха превентивних прегледа је спречавање или одлагање појаве болести, односно откривање обољења у најранијој фази јер су тада највеће могућности за излечење. Рано откривање болести представља утврђивање болести у почетној фази док још не постоје симптоми или озбиљни/неповратни поремећаји биохемијских и функционалних параметара или морфолошких (структурних) промена. Не смемо изгубити из вида да су данас хроничне незаразне болести, које су мање – више превентабилне, узрок смртног исхода код 85 одсто наших болесника.
Зато превенција и рано откривање болести треба да буде континуиран/свакодневан стручно утемељен процес, а не популистички подухват који се спроводи спорадично, а што тврдоглаво годинама практикује наше Министарство здравља кршећи, између осталог, и Закон о здравственој заштити (ЗЗЗ) Републике Србије. Неоспорно је да кампања коју организује Министарство здравља има известан значај у сфери промоције превентивних прегледа, али је и то у значајном раскораку са уложеним трудом здравствених радника (рад током викенда) и утрошеним финансијским средствима.
Превентивни прегледи не треба да буди својеврстан шведски сто са којег ће лаици узимати здравствене услуге када желе, шта желе и колико желе. Напротив, ти прегледи морају да буду стручно утемељени, редовни, планирани, циљани, свеобухватни, трошковно исплативи и комплетно вођени искључиво од стране едукованих, искусних и мотивисаних лекара примарне здравствене заштите као незаменљивих чувара здравља. Укључивањем секундарних и терцијарних здравствених установа, у реализацију превентивних прегледа, крши се ЗЗЗ ( члан 68 и 69). Парадоксално је да Министарство здравља које има обавезу (члан 35, став 6) да „забрани обављања одређених послова здравствене делатности у здравственој установи“, само креира кршење ЗЗЗ налажући врхунским здравственим установама, са респектибилним научним дометима, да се укључе у превентивне прегледе, нпр. мерење крвног притиска или одређивање шећера у крви.
После бројних „бесплатних превентивних прегледа“ нема свеобухватне, стручне анализе резултата и домета овако организованих превентивних прегледа, као и конкретних предлога за побољшање народног здравља. Одговор се сам намеће.
Које решење предлажемо?
Предлажемо да од 26 прегледа изабраног лекара на дневном нивоу (смањујемо са садашњих 35), бар четири прегледа буду превентивна – сваког радног дана током целе године. Здравственим календаром, односно националним програмом за превенцију и рану дијагностику треба утврдити динамику и садржај превентивних прегледа за све старосне групе становништва, што и налаже ЗЗЗ, члан 17, став 3. Здравствени радници ће имати обавезу да позивају осигураника на (заказани) превентивни преглед, а осигураници недовосмислену обавезу да се одазову на тај преглед. Предлажемо да се постојећи обавезни скрининзи (испитивање, тестирање) прошире и на карцином простате, карцином плућа, карцином коже, абдоминалну анеуризму, минералну густину костију и депресију.
За овакав рад, научно, системски, искуствено и законски устројен, треба обезбедити све неопходне предуслове у примарној здравственој заштити: организационе, кадровске, стручне и материјалне.
