Svrha preventivnih pregleda je sprečavanje ili odlaganje pojave bolesti, odnosno otkrivanje oboljenja u najranijoj fazi jer su tada najveće mogućnosti za izlečenje. Rano otkrivanje bolesti predstavlja utvrđivanje bolesti u početnoj fazi dok još ne postoje simptomi ili ozbiljni/nepovratni poremećaji biohemijskih i funkcionalnih parametara ili morfoloških (strukturnih) promena. Ne smemo izgubiti iz vida da su danas hronične nezarazne bolesti, koje su manje – više preventabilne, uzrok smrtnog ishoda kod 85 odsto naših bolesnika.
Zato prevencija i rano otkrivanje bolesti treba da bude kontinuiran/svakodnevan stručno utemeljen proces, a ne populistički poduhvat koji se sprovodi sporadično, a što tvrdoglavo godinama praktikuje naše Ministarstvo zdravlja kršeći, između ostalog, i Zakon o zdravstvenoj zaštiti (ZZZ) Republike Srbije. Neosporno je da kampanja koju organizuje Ministarstvo zdravlja ima izvestan značaj u sferi promocije preventivnih pregleda, ali je i to u značajnom raskoraku sa uloženim trudom zdravstvenih radnika (rad tokom vikenda) i utrošenim finansijskim sredstvima.
Preventivni pregledi ne treba da budi svojevrstan švedski sto sa kojeg će laici uzimati zdravstvene usluge kada žele, šta žele i koliko žele. Naprotiv, ti pregledi moraju da budu stručno utemeljeni, redovni, planirani, ciljani, sveobuhvatni, troškovno isplativi i kompletno vođeni isključivo od strane edukovanih, iskusnih i motivisanih lekara primarne zdravstvene zaštite kao nezamenljivih čuvara zdravlja. Uključivanjem sekundarnih i tercijarnih zdravstvenih ustanova, u realizaciju preventivnih pregleda, krši se ZZZ ( član 68 i 69). Paradoksalno je da Ministarstvo zdravlja koje ima obavezu (član 35, stav 6) da „zabrani obavljanja određenih poslova zdravstvene delatnosti u zdravstvenoj ustanovi“, samo kreira kršenje ZZZ nalažući vrhunskim zdravstvenim ustanovama, sa respektibilnim naučnim dometima, da se uključe u preventivne preglede, npr. merenje krvnog pritiska ili određivanje šećera u krvi.
Posle brojnih „besplatnih preventivnih pregleda“ nema sveobuhvatne, stručne analize rezultata i dometa ovako organizovanih preventivnih pregleda, kao i konkretnih predloga za poboljšanje narodnog zdravlja. Odgovor se sam nameće.
Koje rešenje predlažemo?
Predlažemo da od 26 pregleda izabranog lekara na dnevnom nivou (smanjujemo sa sadašnjih 35), bar četiri pregleda budu preventivna – svakog radnog dana tokom cele godine. Zdravstvenim kalendarom, odnosno nacionalnim programom za prevenciju i ranu dijagnostiku treba utvrditi dinamiku i sadržaj preventivnih pregleda za sve starosne grupe stanovništva, što i nalaže ZZZ, član 17, stav 3. Zdravstveni radnici će imati obavezu da pozivaju osiguranika na (zakazani) preventivni pregled, a osiguranici nedovosmislenu obavezu da se odazovu na taj pregled. Predlažemo da se postojeći obavezni skrininzi (ispitivanje, testiranje) prošire i na karcinom prostate, karcinom pluća, karcinom kože, abdominalnu aneurizmu, mineralnu gustinu kostiju i depresiju.
Za ovakav rad, naučno, sistemski, iskustveno i zakonski ustrojen, treba obezbediti sve neophodne preduslove u primarnoj zdravstvenoj zaštiti: organizacione, kadrovske, stručne i materijalne.
