Десет година од рушења у Савамали: Да ли је Београд град приватних инвеститора или грађана?
О томе како се Београд мењао у последњих десет година, како данас изгледа однос између градње, јавног интереса и струке, као и о томе шта ове промене значе за идентитет града и квалитет живота у њему, разговарали су учесници трибине „Шта се гради, а ста руши у Београду“ у организацији недељника Време.
„Изградњом Београда на води изгубили смо квалитетан градски простор. Требало је да буде расписан јавни конкурс где би струка широким консензусом могла да каже како да буде уређен тај простор“, рекао је архитекта Бранислав Митровић.
Он је указао да је струка успела да убеди доносиоце одлука да одустану од рушења Сајма и Генералштаба.
Народна посланица и председница градског одбора ССП у Београду, Мила Поповић, истакла је да се одлуке о урбанизму у граду доносе на релацији СНС и инвеститора који су њима блиски.
„Ово као да је град за инвеститоре, а не за људе. Раније су се градили вртићи. Годинама нису првог септембра отворили нову школу. Немамо гимназију на левој обали Дунава. За 13 година колико је СНС на власти гради се само оно што је у интересу инвеститора, а не градјана“, рекла је Поповић.
Стефан Симић, председник градског одбора ПСГ и градски одборник, навео је да на терену разговара са људима о реалним проблемима, канализацији, фабрици за прераду отпадних вода, уписивање деце у вртиће.
„Велики проблем је корупција и пад поверења градјана у институције. Немам ништа против приватне иницијативе, али не смемо да дозволимо да приватни интерес буде испред јавног интереса. Треба да гајимо приватну иницијативу. Мораћемо после смене СНС да радимо транспарентно да бисмо повратили поверење људи у институције“, рекао је Симић.
Активиста удружења Београд остаје, Марко Јакшић, указао је да урбанизам мора да штити јавни интерес.
„Назив ове трибине је шта градимо, а шта рушимо. Украко: гради се у складу са интересима приватних инвеститора, а руши се јавни интерес. Планска долумента доносе политички органи без консултација са струком. Струка је сведена на пуког извршиоца. Имамо добре архитекте које нико ниста не пита“, рекао је Симић.
Током дискусије о градњи Природњачког музеја и Акваријума на Ушћу, професор Митровић навео је да је његов биро добио орву награду на конкурсу за идејно решење ових објеката.
„Природњачки музеј и акваријум имају своје упориште у науци и култури, не ради се о приватном интересу, већ о објектима јавне намене и друштвеном интересу. Простор Ушћа је од Добровићевог времена планирани за културне садржаје. То није никакав делфинаријум и атракција, већ део научне инфраструктуре овог града“, рекао је Митровић.
„Да ли нам је заиста потребан акваријум у Београду када делови града немају канализацију“, упитала је Мила Поповић.
FoNet/Aleksandar Barda
Аутор:
