Najnoviji pokušaj države da odobravanjem priključaka za vodu, struju, grejanje ubrza ozakonjenje nelegalne gradnje jeste potreban, ali zbog načina pisanja dopune zakona, tek sa podzakonskim aktima trebalo bi da bude jasno da li će osim dozvoljenih, biti legalizovani i brojni kvadrati izgrađeni u poslednjih osam godina, čime bi se nagradali nesavesni građani.
Svi pokušaji da država legalizuje nelegalnu gradnju do sada su završeni neuspehom. Iako je pre osam godina donet Zakon o ozakonjenju, pre četiri prvi put dopunjen, a ove godine i drugi put, red u izgradnju nije uveden, a broj nelegalnih objekta je kako stvari stoje, povećan.
Trenutno se barata o dva miliona objekata, a kada je donet zakon procene su bile da postoji 1,6 miliona.
Prema novoj dopuni koja se tiče četiri člana zakona, najveća promena je omogućavanje priključenja ma gasnu, vodovodnu, električnu ili grejnu mrežu samo za one kvadrate namenjene za život građana, odnosno nekretninu u kojoj žive.
„Ovo se ne odnosi na poslovne objekte kao što se ne odnosi na bespravne graditelje“, obrazložio je ministar građevinarstva Goran Vesić.
Široko tumačenje
On je naveo da će ministarstvo najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona predložiti Uredbu kojom će precizno propisati uslovi za sticanje ovog prava.
Priključcima se ne stiče ozakonjenje objekata, ali oni jesu neophodni da bi do legalizacije uopšte došlo.
Najavljena uredba, odnosno podzakonski akti trebalo bi da reše još jednu dilemu pošto je u dopuni navedena i formulacija “bez obzira na vreme izgradnje”, dok je prema Zakonu o ozakonjenju taj datum zaključen sa 27. novembrom 2015. godine.
Advokat Dejan Vuković za N1 kaže da je i dalje na snazi isti zakon i da po njemu još nije otvoren put za novu legalizaciju, makar dok se ne donesu podzakonski akti.
„Da li će biti novog zakona ne znamo, to je na Vladi Srbije. Izmene koje se tiču priključaka treba da budu uređene podzakonskim aktima, a rok je 15 dana od izglasavanja dopuna. Oni će biti jako bitni, jer ovakva formulacija ostavlja prostora za šire tumačenje“, smatra Vuković.
Kada legalizacija nije moguća
– Kod objekata podignutih u prvom stepenu zaštite parkova prirode (osim kuća i vikendica).
– Kod objekata izgrađenih u koritima reka, poletno-stelnih pista, u zoni zaštite kulturnih dobara od izuzetnog značaja i upisanih u Listu svetske kulturne baštine, u zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, u vojnom kompleksu i zaštitnim zonama oko vojnih kompleksa.
– Kod objekta koji su izgrađeni od materijala koji ne garantuje sigurnost (među njima su i kartonska naselja).
– U slučaju da građani koji imaju pravosnažno rešenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju ne mogu da legaliziju objekte.
Ovo su potvrdili i drugi pravnici koje su kontaktirali novinari N1. Kako navode, neophodan je koncizan i dobro formulisan pravilnik, jer bi u suprotnom mogao nastati dodatni haos, gde bi za protivzakonite radnje bili nagrađeni svi koji su poslednjih osam godina gradili bez dozvola.
Što se tiče same procedure, očekivano je da će svi koji se budu prijavili za priključak ili biti provereni u katastru ili će davati izjave pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću.
Zašto rešenje i dalje izmiče
Osim podzakonskih akata koji bi trebalo da urede razumevanje zakona, nameće se i pitanje sprovođenja. Dosadašnji rezultati pokazuju slabu realizaciju. Jedan od razloga su nedovoljni kapaciteti.
Zorana Mihajlović koja je 2015. godine bila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kazala je da će na tim poslovima raditi 1.046 ljudi, angažovanih na tri godine i da će do kraja njenog mandata pitanje nelegalnih kvadarata biti rešeno.
Prema istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), prosečna lokalna samouprava sa oko 100.000 stanovnika, ima samo šest radnika koji su raspoređeni da rade na poslovima ozakonjenja. Jedan zaposleni u proseku može reši najviše 300 predmeta, a prema projekcijama potrebno je da uradi 1.100. Prema istom istraživanju, dodatni problem je nedovoljna digitalizacija i manjak softverskih rešenja.
Sami građani koji su pokušali, ali nisu uspeli da legalizaciju svoje objekte navode adminsitrativne prepreke, sporost i nemar državne administracije.
„Podneli smo zahtev još 2016. godine i predmet je još na čekanju. Dokle ne znamo. Imam osećaj da nas zaposleni u administraciji gledaju kao neprijatelje. S druge strane, kod nekih je primetno da ih baš briga za nas, a mi ih plaćamo iz svog džepa. Nemam ideju kada bi mogli da legalizujemo stan“, kaže Ivan Milošević iz Beograda.
Poznat je i slučaj građanke iz udruženja “Želimo struju u 21. veku” čija je predata prijava katastru nestala u poplavi, a nadležni nisu ponudili drugo rešenje.
„Mi smo svi podneli zahtev za legalizaciju, ali neki čekaju na odgovor po šest-sedam godina. Tako da niti možemo da legalizujemo, niti da dobijemo priključak za struju. Već pet godina nemamo struju. Pozajmljujem od komšije povremeno, ali nekada budemo i po mesec dana bez struje, a imamo troje dece“, naveo je na nedavnom protestu ispred Vlade Srbije još jedan član udruženja Miroslav Puzović.
U dopuni je najavljeno da će rok za prijavu biti 30 dana. To znači da će se desetine hiljada zahteva sliti ka Elektroprivredi Srbije, Vodovodu, Elektrodstribuciji i slilčnim komunalnim preduzećima koje je posle potrebno rešiti. Još nije poznato kako će ova preduzeća da se izbore sa velikim brojem zahteva.
Protivzakonita legalizacija traje
Ovakvim pristupom jasno je da problem divlje nelegalne gradnje i nadalje ostaje nerešen, a prema dostupnim podacima tokom mandata ministarke Mihajlović, potvrđena je legalizacija 230.000 objekata.
Ono što otežava problem koji traje decenija, jeste nešto što bi moglo da bude nemoguće, a to je legalizacija objekata sagrađenih posle 2015. godine koja se dešava.
Prema višemesečnom istraživanju Balkanske istraživačke mreže (BIRN) samo u Beogradu pronađeno je više 300 objekata površine veće od 450.000 kvadrata koji su ozakonjeni bez jasnog zakonskog osnova.
Dokumentacija do koje je došao BIRN pokazuje da su tokom 2016, 2017. i 2018. godine opštinski građevinski inspektori u više navrata lažno prikazivali stanje na terenu tvrdeći u svojim rešenjima da su izlaskom na lice mesta ustanovili da su zgrade-višespratnice u potpunosti izgrađene neposredno pre stupanja Zakona o ozakonjenju na snagu, odnosno pre novembra 2015. godine.
Do ovih podataka došlo se zahvaljujući ukrštanju više izvora odnosno mapa i satelistkih snimaka sa podacima iz Katastra i Registra građevinskih dozvola Agencije za privredne registre jer uprkos zakonskoj obavezi ne postoje javno dostupni podaci.
Sa ili bez svih javno dostupnih podataka izvesno je da je broj nelegalnih kvadratnih metara veći, kao što je izvesno da je rešenje ovog problema koji traje od 1990. godine neophodno. Takođe je neophodno je da se zaustavi nelegalna gradnja, pojačaju kapaciiteti institucija kao i da se ubrzaju procedure za izdavanje dozvola za gradnju. To je van svake sumnje javni interes.
Foto Vesna Lalić/Nova.rs
Predrag V. Popović N1
