Stepanović je tada rekao da nema ni jednog slučaja visoke korupcije pred sudom, te da je problem u tome što tužilaštvo takve predmete ne pokreće.
„Čini mi se da je taj deo intervjua sudije Stepanovića deo medija namerno izvukao i maliciozno eksploatisao u okviru negativne kampanje koju vode protiv javnog tužilaštva, zarad navodnog interesa javnosti i novinarskog profesionalizma. Ne mogu se oteti utisku da je reč o namernom potkopavanju krivično-pravnog sistema u zemlji zarad određenih interesa, bilo da su oni privatni ili politički“, kazala je Dolovac za Novosti.
Kaže i da nije sud taj kome tužilaštvo podnosi izveštaj o radu, već Narodnoj skupštini, i naglašava da analize pravosuđa od strane domaćih i međunarodnih institucija govore da su problemi, posebno sa trajanjem postupaka i donošenjem odluka, pre vezani za sudove.
„Navedene komentare sudije Stepanovića smatram neprimerenim, posebno one kojima se neutemeljeno i paušalno ocenjuje rad celokupnog tužilaštva. Sudski zvaničnici nisu ti kojima se na osnovu zakona podnosi izveštaj o našem radu, već je to Narodna skupština. Uz to, analize rada pravosuđa od strane domaćih i međunarodnih institucija pokazuju da su problemi, posebno sa trajanjem postupaka i donošenjem odluka, pre vezani za sudove nego za tužilaštva, što je sudija Stepanović zaboravio da spomene“, kazala je.
Prema njenim rečima, idealni državni sistemi i društva – ne postoje.
„Nikada nisam idealizovala stanje u našem društvu, niti je to moguće, pošto se već decenijama bavim teškim oblicima protivpravnog ponašanja pojedinaca. Ne smatram ni da postoje idealni državni sistemi i društva današnjice. Upravo u nekoj od tih skandinavskih zemalja, ne tako davno njihov državljanin zbog političkih ubeđenja ubio je 77 mladih ljudi i dece, od kojih su neki imali samo 14 godina. Ako je to blagostanje, onda ga na takav način ne želim u Srbiji“, rekla je.
Stepanović je u intervjuu KRIK-u kazao da mu je formiranje odeljenja za borbu protiv korupcije pri tužilaštvu i sudu 2018, donelo nadu, ali da su očekivanja izneverena.
„Nedavno sam izjavila da ima mesta unapređenju borbe protiv korupcije i očekujem da će dodatni rezultati biti uskoro vidljivi. Ali, smatram da navedena izjava (Stepanovića) ne stoji. Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, od 1. marta 2018. do 30. juna 2020, dakle od osnivanja Posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije pri četiri viša javna tužilaštva, ta odeljenja obradila su više od 24.000 krivičnih prijava, podnela optužne akte protiv 2.163 okrivljenih, a sudovi su doneli osuđujuće presude protiv 1.295 lica i samo 39 oslobađajućih. Podaci jasno govore o kvalitetu i kvantitetu rada tužilaštava u borbi protiv korupcije. Ne slažem se da je reč o krivičnim delima koja su manje društveno opasna. Sva krivična dela korupcije nose značajnu opasnost po društvo. U borbi protiv korupcije izuzetno je značajna saradnja građana, privrede i institucija sa nama, pa apelujem da nam u toj borbi pomognu“, rekla je Dolovac.
„Na pritiske ne reagujem“
Govoreći o krivičnim prijavama koje su protiv nje podneli lideri nekih opozicionih stranaka, Dolovac kaže da nema informacija o njima.
„Krivične prijave su odmah prosleđene nadležnim javnim tužilaštvima i nemam dalje informacije o njima, s obzirom na to da bi moje interesovanje predstavljalo sukob interesa“, objasnila je.
Na pitanje da li je to pritisak na pravosuđe, Dolovac kaže da na pritiske ne reaguje.
„Ne sumnjam u to da je namera onih koji su te prijave podneli pokušaj uticaja na tužilaštvo, pa i mene lično, ali bezuspešan. Uticaj na javno tužilaštvo zakonom je zabranjen. Na pritiske ne reagujem“, naglasila je.
O tome zašto je nema u medijima, kaže da se tužilaštvo oglašava 2o stvarima koje su u njegovoj nadležnosti“.
„I ovom prilikom ću reći da RJT ne postupa direktno u predmetima koji se vode pred krivičnim većima prvostepenih sudova. Ukinula sam 2010. obavezno uputstvo kojim je prvostepenim tužilaštvima bilo zabranjeno da samostalno komuniciraju sa medijima, omogućivši njihovim rukovodiocima da obaveštavaju javnost o predmetima za koje postoji interesovanje, u skladu sa zakonom. RJT se do sada redovno oglašavalo o stvarima koje su u njegovoj nadležnosti, ali se to od dela medija i javnosti prenebregava, i ističe u prvi plan zakonska mogućnost, a ne pravilo, da ovo tužilaštvo može postupati u svakom predmetu svih javnih tužilaštava u Srbiji. Pritom se potpuno prećutkuje okolnost da za takvo postupanje mora postojati razlog koji određuje zašto nadležna tužilaštva nisu u stanju da dalje postupaju. Dakle, jasno je da je reč o potpuno vanrednoj mogućnosti što je dosad u istoriji bilo zabeleženo samo za vreme ratova. Drugi zakonski razlog je ostvarivanje uvida u predmete nižeg javnog tužioca, a ne postupanje, kako se to pogrešno tumači, i koje se ostvaruje u postupku kontrole rada kada postoji potreba“, kazala je Dolovac.
