Ako bi izbori bili održani u nedelju, Srpska napredna stranka osvojila bi apsolutnu vlast, dok bi Demokratska stranka pala ispod cenzusa. Tako pokazuje najnovije mesečno istraživanje javnog mnjenja „Faktora plus”.
U parlamentu bi se, prema nalazima ove agencije, našli i Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka i Pokret „Dosta je bilo”, dok bi Dveri i Demokratska stranka Srbije ušli u skupštinu samo kao koalicija.
U odnosu na prošli mesec, određeni pad rejtinga zabeležile su sve stranke, izuzev SRS-a, koji sada ima osam odsto, nasuprot avgustovskih 7,1 procenat, i Dveri, čija je podrška neznatno skočila – za 0,1 odsto.
Ovakav rezultat, prema mišljenju direktora „Faktora plus” Vladimira Pejića, može se tumačiti, u slučaju radikala, preganjanjima Srbije i Hrvatske, blagim porastom nacionalizma, ali i situacijom u EU, a kod Dveri aktivnostima njihovog lidera u skupštini i istovremenim radom na kandidaturi za predsedničke izbore.
„Određeni deo biračkog tela SRS-a animiralo je i veće prisustvo lidera te stranke Vojislava Šešelja u medijima, za razliku od, recimo, predsednika DJB-a Saše Radulovića, koji je manje prisutan, pa se to odrazilo i na pad rejtinga tog pokreta (za 0,7 odsto), koji, doduše, nije drastičan.
Mada, Radulović je imao i manje prilike da dobije publicitet, osim na skupštinskim sednicama, kojih trenutno nema, tako da ga, osim na društvenim mrežama nije ni bilo”, ističe Pejić.
S druge strane, Dveri su načelno na stabilnom nivou i kod njih je reč o malom pomeranju naviše, dok isti slučaj kod DSS-a, samo naniže, takođe može biti objašnjen trenutkom merenja, ali i turbulencijama u toj partiji.
„Ostavka predsednika u svakoj stranci mora da ostavi traga, mada u slučaju DSS-a to i nije bio toliki potres koliki može da bude”, navodi Pejić.
Iako se i pad rejtinga DS-a, u odnosu na avgustovskih pet odsto, može sagledati kao brojčano zanemarljiv, za našeg sagovornika najveći utisak je upravo činjenica da bi po demokrate to moglo biti sudbonosno za prelazak cenzusa. S druge strane, SPS i SNS izvesno neće osetiti smanjenje poverenja u biračkom telu.
„SPS je večito između 10 i 12 odsto i navikli smo da oni nisu osetljivi na turbulencije, pa čak i mnogo veći potresi u toj stranci nisu ostavili traga u njihovom biračkom telu, poput afere ’banana’. Stoga, ako ne dođe do velikih skandala ili cepanja stranke, ne verujem da će socijalisti zabeležiti veći pad rejtinga”, kaže Pejić, dodajući da „sitne čarke” u SPS-u nisu razlog za pad poverenja glasača u tu partiju.
Što se tiče SNS-a, dodaje on, ta stranka faktički ima apsolutnu vlast i donela je mnogo teških odluka, koje im još predstoje.
„Stoga, veliki je uspeh držati se na tom nivou, koji imaju od izbora 2014, zbog spoljnopolitičkih, unutrašnjih, ekonomskih i drugih izazova”, zaključuje Pejić.
