Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić izjavio je da su izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku veoma dobre i da bi mogle da vrate poverenje građana u izborni proces, kao i da su njima ispunjene sve preporuke ODIHR-a i da će prvi sledeći parlamentarni izbori biti sprovedeni sa novim biračkim spiskom.
„Svaki građanin će moći da proveri da li je njegov glas zloupotrebljen na izborima i uvedene su velike novčane kazne državnim službenicima ako počine zloupotrebe“, rekao je Gajić televiziji Njuzmaks Balkan (Newsmax).
Gajić je istakao da će svaki građanin na internet stranici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu moći da proveri koliko je ljudi upisano u birački spisak u stanu ili u kući u kojoj živi.
„Ranije je bilo mnogo primedbi da na neke adrese stižu pozivi za glasanje ljudima koji tamo ne žive, a sada će svako moći da proveri koliko je ljudi upisano u birački spisak na adresi na kojoj živi i da prijavi ako postoji nepravilnost“, rekao je Gajić.
„Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu sada je obavezano da ažurira birački spisak na svakih sedam dana“, dodao je Gajić.
Gajić je naveo da će direktan uvid u sam birački spisak, što nije dopušteno svakome, imaće svi članovi stalnog sastava Republičke izborne komisije (RIK), u kojem su i predstavnici opozicije, kao i članovi proširenog sastava RIK-a koji čine predstavnici svih lista koje učestvuju na izborima.
„Ostaje na opoziciji da obezbedi dovoljan broj obučenih ljudi da to prate. Sve će morati da bude dostupno i državni službenici će morati da vode računa jer su novčane kazne velike“, rekao je Gajić.
Gajić je dodao da će oni koji promene adresu do šest meseci pre izbora na lokalnim izborima glasati na starom biračkom mestu.
„Ako promenite adresu i izbori se održe tri meseca kasnije, glasaćete na staroj adresi. Mora da prođe više od šest meseci da biste glasali na novoj adresi“, rekao je Gajić.
Upitan koliko će vremena biti potrebno da se uredi postojeći birački spisak, Gajić je odgovorio da to nije veliki problem jer postoje kompjuterski programi pomoću kojih to može brže da se završi.
„Tu su i dve nevladine organizacije, CRTA i CESID, specijalizovane za izborni postupak i trebalo bi da budu neutralne. One će takođe moći da pomognu građanima“, rekao je Gajić.
