Iako su neki mediji već objavili, prilika je da podvučem nekoliko činjeničnih zaključaka.
Železnički saobraćaj na pruzi Beograd Centar–Novi Sad pušten je 19. marta 2022. godine, na osnovu telegrama br. 138 f od 18. marta 2022. godine u kojem je navedeno na str. 2 telegrama:
„Dana 19.03.2022. godine za potrebe organizovanja saobraćaja vozova počinje korišćenje infrastrukturnih kapaciteta dela pruge Beograd Centar (isključeno) – Novi Sad (uključeno)”.
Oznaka ”uključeno” u železničkoj terminologiji znači da je Železnička stanica Novi Sad stanica koja se koristi za putnike i da je otvorena za putničke vozove odnosno da je ona uključena u javni železnički saobraćaj i da je javni objekat. U ovom telegramu piše da je železnička stanica Beograd Centar ”isključena”. To samo znači da je ona bila u funkciji i pre ovog telegrama i nije tada uključena u saobraćaj, jer stanica Beograd Centar nije rađena u sklopu projekta brze pruge.
Telegram od 18. marta 2022. godine potpisao je Milutin Milošević koji je garantovao da je sadržaj u njemu tačan i da se sa njim garantuje bezbednost putničkog voza koji kreće iz Beograda i ide u stanicu Novi Sad. U prevodu na srpski jezik, Milutin Milošević, kao izvršni direktor kompanije „Infrasktura železnice Srbije“ garantovao je u ime kompanije, koja je upravljač javne železničke infrastrukture, bezbednost putnika i vozova.
„Infrastruktura železnice Srbije“ i njen izvršni direktor Milošević, kada su davali ovu garanciju, morali su da znaju da li je pruga ispravna, da li je bezbedna, da li ima sve dozvole za korišćenje podsistema (postoje tri dozvole koje se odnose na podsistem infrastruktura, podsistem energija i podsistem kontrola, upravljanje i signalizacija – pružni deo). Dozvole za sva tri podsistema izdaje Direkcija za železnicu, a nadležnost Milutina Miloševića bila je da to kontroliše. Milutin Milošević kao izvršni direktor bio je nadređen Saobraćajnom sektoru koji odgovara za bezbednost saobraćaja na pruzi i u stanicama, svim stanicama koje su na tom pravcu, od početne do krajnje stanice.
U zvaničnom telegramu, na strani 4, napisano je na kojim kolosecima se primaju vozovi za prevoz putnika u stanici Novi Sad a na stranama 6 i 12 napisano je da se u železničkoj stanici izvode radovi, a da je stanica u funkciji za prijem putnika!?
Dakle, Milošević ovim telegramom, a Nebojša Bojović donošenjem odluke da Skupština akcionara prihvati Ugovor o korišćenju javne železničke infrastrukture (članovi 14.2 i 14.3) potvrdili su da znaju da se u Železničkoj stanici Novi Sad izvode radovi ali su tu stanicu odredili kao javni objekat u kome je garantovana bezbednost putnika uz izvođenje radova koje je određeno po Komercijalnom ugovoru. U skladu sa tim „Infrastruktura“ je zajedno sa izvođačem, određivala kojim delom stanice u Novom Sadu putnici mogu da se kreću.
Na kraju, na osnovu svega što su uradili Milošević i Bojović na relaciji od Beograda do Novog Sada svakog dana su saobraćale 64 železničke kompozicije (po 32 iz svakog pravca) a putnici su ulazili i izlazili iz Železničke stanice Novi Sad. Da je to moguće i bezbedno, garantovala je „Infrastruktura železnice Srbije“ zvaničnim telegram koji je potpisao Milutin Milošević.
Kako je moguće da su tužioci Zagorka Dolovac i novosadski tužioci Lepotić i Josimović prevideli ovaj službeni telegram iz dokaznog materijala?
Dok je kod profesora Bojovića jasno da bi on trebalo da ima status svedoka jer deluje post festum i nalazi se u sistemu kolektivnog odlučivanja, sa Miloševićem posle ovog telegrama stvari stoje komplikovanije po njega.
U javnosti su se postavljala pitanja u vezi sa otvaranjem stanice i protokom putnika na otvorenom gradilištu.
Nadam se da sam ovih dana to razjasnio ukazujući na izveštaje i odluke Skupštine železnice kao i lica direktno odgovornih za saobraćaj na pruzi. Kada se to uveže sa onom dozvolom za probni rad zbog koje je podignuta takozvana beogradska optužnica, sve je jasnije.
