Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić izjavio je danas da je studentska blokada RTS-a „iznuđen potez koji nema nikakve šanse za uspeh“, pošto su studenti „propustili momentum“ da 15. marta postave zahteve koji bi mogli da utiču na promene koje oni žele.
„Promene u RTS-u, REM-u i RATEL-u trebalo je da budu među važnijim zahtevima, jer to ima smisla zato što bi te promene poboljšale demokratsku atmosferu u društvu. Taj zahtev nije postavljen ni na početku ni na vreme, 15. mart je bio kulminacija kada je trebalo postaviti zahteve koji prave mapu puta za slobodne izbore“, rekao je Gajić televiziji Kurir.
Gajić je dodao da blokada RTS-a „dolazi iz osećaja da suviše karnevalska atmosfera“ u prethodnih pet i po meseci nije dala rezultate jer studenti kažu da nije ispunjen nijedan zahtev.
„Javni servis, nažalost, nije demokratski medij, niti je to bio od 1990. godine do danas“ rekao je Gajić.
„Politički cilj opozicije i građana koji je podržavaju trebalo bi da bude obezbeđivanje što boljih uslova za izbore koji će biti za godinu i po dana“, dodao je Gajić.
Gajić je naveo da se u opoziciji i dalje vodi rasprava da li bi vlada trebalo da bude ekspertska ili prelazna ali da od toga nema ništa jer će vladajuća većina u skupštini izabrati vladu na čelu sa Đurom Macutom.
Predsednik Narodne stranke je istakao da je u Srbiji višedecenijski problem što „ministri nisu ministri“ nego deluju kao pomoćnici ministara.
„Od kada je SNS na vlasti, samo je Siniša Mali kao ministar finansija bio autonomni ministar koji suvereno vlada onim za šta je nadležan, a ostali su delovali kao pomoćnici, što se pokazalo i tokom krize u prethodnih pet i po meseci. Bilo bi dobro da ministri budu ličnosti koje u pravom smislu vode svoje ministarstvo, a sa tim nemamo iskustvo. Da li će da idu u narod ili ne… Svakako da bi ministri trebalo da budu i na terenu“, rekao je Gajić.
„Mi imamo problem sa političkim sistemom koji na isti način funkcioniše već 80 godina samo mi to ne primećujemo. Mi nemamo iskustvo s tim šta znači stvarno biti ministar, predsednik Vrhovnog suda, predsednik Ustavnog suda ili vrhovni tužilac. Imamo pravni poredak na papiru koji deluje solidno ali u stvarnom životu to uglavnom ne postoji“, zaključio je Gajić.
