Predsednik Narodne stranke i kandidat za gradonačelnika Beograda koalicije „Narodna lista – ključ za pobedu“ Vladimir Gajić izjavio je danas da bi Srbija odmah trebalo da napusti Parlamentarnu skupštinu NATO posle dodeljivanja samoproglašenom Kosovu statusa posmatrača u toj organizaciji.
„Oni nam direktno rade o glavi i to je neprijateljsko okruženje, a mi sedimo tamo da bi oni kao čuli naš glas. Njih naš glas ne interesuje niti ih zanimaju argumenti. Srbija nema šta da traži u toj organizaciji. Ne znam ni zašto smo postali član Parlamentarne skupštine NATO i to posle bombardovanja“, rekao je Gajić televiziji Kurir.
Gajić je naveo da je dodeljivanje statusa posmatrača u Parlamentarnoj skupštini NATO utešna nagrada za „Kosovo“, jer očigledno postoje problemi oko prijema u Savet Evrope i odlaže se ministarska konferencija.
„Od Aljbina Kurtija se traži da formira Zajednicu srpskih opština, što on nikad neće učiniti. Prijem ’Kosova’ u Savet Evrope bi bio neprijateljski akt prema Srbiji“, rekao je Gajić.
Gajić je rekao da je usvajanje rezolucije UN o genocidu još jedna u nizu akcija kojima se vrši pritisak na Srbiju i da je cilj stigmatizacija Srba, a potom i revizija Dejtonskog sporazuma.
„Srbija mora da bude odlučnija i da izađe iz sopstvenih zabluda i da povuče ozbiljnije poteze. Paradoks je da su sponzori rezolucije države poput Nemačke i Ruande zbog čijih genocida su prethodne dve rezolucije donete jednoglasno, kao i Belgija koja je ubila 13 miliona ljudi u Kongu. Na našoj strani su bile bivše kolonije, a sadašnje kolonije su bile protiv nas“, naveo je Gajić.
„Teritorija Bosne i Hercegovine je skoro 30 godina pod kolonijalnom upravom i za tih 30 godina međunarodni faktor nije učinio ništa niti ima uspeha u stvaranju uslova za suživot entiteta koji čine BiH“, dodao je Gajić
Gajić je rekao da su veći deo kampanje za lokalne izbore prekrile velike teme poput ulaska „Kosova“ u Savet Evrope i rezolucija UN, pa je za lokalnu politiku bilo manje interesovanja građana.
„Naše društvo nije razvijeno tako da su građani zainteresovani za lokalne teme jer je država centralizovana i zato lokalne samouprave moraju imati veće nadležnosti, a da bi se to dogodilo država mora da bude decentralizovana“, zaključio je Gajić.
